Средњовјековни град “Борач”
На око десетак километара од Рогатице налазе се остаци средњовјековног града Борaча. Борач се по први пут помиње у X вијеку у дјелима византијског цара и писца Константина Порифоргента. По имену овога града, једно вријеме, током првих година турске власти
Невесиње кроз историју
Први поуздани историјски податак о Невесињу налази се у љетопису Пећке патријаршије, у ком се каже да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Према неким мишљењима име је добило према ријечима – neve signe– снијежна пустиња.
Џинова кула
У Зовом Долу, 20 km од Невесиња, остатак је знамените беговске породице Џиновића. Под заштитом је државе и у доста је добром стању. Од чесама из турског периода најпознатија је "калуђер чесма" у Будисављу, грађена у XVII вијеку. Уређење чесме је
Сахат кула
Најзначајнији споменик из 400 година дуге, турске владавине је сахат кула, која се налази у центру града. Претпоставља се да је изграђена крајем XVI вијека.
Заборани
Град феудалаца и господара Жупе невесињске, Кома и Хума, од кога се и данас могу видјети и препознати остаци дворца кнезова Санковића. Из овога дворца управљали су наведеним подручјем све до маја 1404. године, када су Хумском земљом завладале Косаче,
Вјенчац
Средњовјековнo утврђењe Вјенчац је изграђенo у сврху главног сједиштa невесињског жупана, а касније је био и кнежево сједиште. У народу је овај локалитет познат као Кнежача или Град. Налази се југоисточно од данашњег градског насеља, а од материјалних остатака видљиве
Стећци
Значајно мјесто у културно-историјској баштини Невесиња заузимају стећци. Подручје општине Невесиње има 117 некропола са укупно 4109 стећака. Облици стећака у невесињским некрополама су плоче (39%), облици сандука (56%), сљеменици (4%) и крстаче (0.8%). Прављени су од камена кречњака бољег
Земска груда
У близини Скакала и Овчијег брода налази се занимљив споменик- Земска груда. To je узвишење од земље, на локалитету гдје има више камена него земље и представља веома занимљив феномен. Према легенди коју чувају становници околних села, каже се да
Ријека Заломка
Већим дијелом свога тока у љетњим мјесецима тече као подземна ријека, што ју чини највећом понорницом у Европи. Преко Овчи-брода на ријеци Заломци превођена су стада оваца, која у прољеће иду из ниске (Хумске) Херцеговине у високу Херцеговину - према
Невесињско поље
Невесињско поље је једно од највећих крашких поља у БиХ. Његову површину представља 18000 ha, плодне и обрадиве земље. То чини добар потенцијал за производњу здраве хране, развој еко-туризма, као и осталих видова туризма и пратећих привредних грана и традиционалног
Планинa Вележ
Са највишим врхом Ботин 1968 m/nv и Црвањ са врхом Зимомором 1956 m/nv, које сa својим љепотама, богатом шумом, многим изворима, брзим потоцима, језерима ("Горске очи"), богатством разноврсне дивљачи, шумским плодовима, љековитим биљем и гљивама представљају велику еколошку вриједност.
Милићи кроз историју
О животу на овим просторима свједоче присутни стећци који се налазе на цијелој територији општине. Изнад села Герови постоје остаци града – тврђаве који је, по предању, половином XV вијека изградила Јерина (Ирина), Српска деспотица грчког поријекла, жена деспота Ђурађа Бранковића. Општина
Лакташи кроз историју
Постојање праисторијских људских заједница на простору општине Лакташи може се пратити још од неколико десетина хиљада година прије нове ере, па све до првих година нове ере, када су уз помоћ легија славног војсковође Германикуса власт успоставили Римљани и тиме
Православна црква у Маглајанима
Посебно се издваја својим ентеријером, изузетне љепоте олтара и икона али и по свом црквеном лустеру. Највећи позлаћени лустер у овим крајевима, израђен у Русији, својом величином, љепотом и богатством детаља оставља без даха. Лустер је поклон госпође Славице Еклстон,
Храм Покрова пресвете Богородице
Храм Покрова пресвете Богородице у центру Лакташа једна је од највећих православних цркава у Републици Српској. Грађен је у византијском стилу, са три куполе и торњем високим 40 метара. Управо у овој цркви, налази се један од највећих иконостаса у
Украјинска црква у селу Деветина
Украјинска црква из 1936. године налази се у селу Деветина, у изврсном амбијенту старе храстове шуме. Посебан куриозитет чини девет камених монолитних стијена у дворишту цркве, непознатог поријекла и начина настанка, за које се вјерује да имају исцјељујуће дејство. Према
Италијанска црква/Маховљани
Када се 1883. године неколико италијанских породица доселило у лакташко село Маховљани, за своје вјерске потребе саградили су цркву. Црква је споменик под заштитом државе. Посвећена је св. Фрањи Асишком. У окружењу цркве, која се налази на лијепом видиковцу, је
Црква Брвнара/Мало Блашко
Црква брвнара у Малом Блашку посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Црква је најзначајнији културно-историјски споменик на подручју општине Лакташи, па и шире. Не постоје тачни подаци о томе кад је црква саграђена, али се сматра да највјероватније потиче из периода
Бања Слатина
Бања Слатина налази се у истоименом туристичком мјесту, дванаест километатра јужно од центра Лакташа, на 206м надморске висине. Основна обиљежја мјеста су чист ваздух, издашни извори термоминералне воде који достижу температуру и до 42ºC и извори питке минералне воде, познати
Бања Лакташи
Бања «Лакташи» је једна од најстаријих бања у Бoсни и Херцеговини. Љековитост њене воде позната је из доба Римљана. Такође, њена позитивна својства су се примјењивала у доба Аустроугарске, а о томе свједоче и писани документи који су лакташке природне изворе
Костајница кроз историју
Људске насеобине на подручју Костајнице познате су још из периода тзв. « Вучедолске културе», те послије из «бронзаног и жељезног доба». Према пронађеним остацима и сачуваним документима још у доба Римљана, на подручју Костајнице одвијао се трговачки саобраћај преко ријеке