Католичка црква Пресвето срце Исусово, Добој
Жупа Добој основана је 01.09.1896.године. Године 1879. војничка барака је преуређена у католичку капелицу. Жупна зидана црква и кућа грађене су од 1896. до 1910. године, на мјесту које је тачно на пола пута између тадашњег Добоја и Усоре. До 1935.
Синагога Бет Шалом Добој
Први јеврејски дом са синагогом у Добоју подигнут је 1874. године, чија улазна врата стоје као симбол сјећања у дворишту новоизграђене добојске синагоге. Данашња сингога освештана је у новембру 2003. године, након реконструкције породичне куће Александра Врховског и Ота Каламара изграђене
Џамија Селимија Добој
У Добоју уз саму тврђаву која доминира градом, налази се Чаршијска џамија Селимија, у народу још позната и као Горња џамија. То је прва џамија у Добоју, саграђена 1522. године од стране султана Селима II по коме је и добила име
Црква светог Пророка Илије у Сокоцу (Романијска Лазарица)
Црква је грађена од 1876. до 1882. године. Априла 1941. године цркву су бомбардовали њемачки авиони и том приликом у пожару је страдао животопис и иконостас са црквеним инвентаром. 1967. године обновљени су и црква и парохијски дом, а мало
Манастир Папраћа
Манастир Папраћа је од Ловнице удаљен 12 km и налази се у истоименом селу на путу Зворник-Шековићи. Кроз манастирско двориште пролази извор Спрече, а оближња планина Борогово даје манастиру посебну љепоту. Са трпезаријом од око стотину мјеста манастир има могућности
Манастир Ловница
У Доњем Бирчу, два километра од Шековића, на извору рјечице Ловнице, налази се манастир Ловница. По предању манастир је задужбина краља Драгутина Немањића и сазидан је на мјесту гђе је краљ «лов ловио» и које га је задивило својом љепотом.
Манастир св. Николе на Озрену
Православни манастир св. Николе, задужбина српског краља Драгутина који је у средњем вијеку владао овим крајем, налази се седам километара јужно од Петрова у планинском окружењу кроз које протиче предивна ријека Јадрина. Од марта 2003. године овај манастир је проглашен националним спомеником Босне
Озрен
Озрен гора налази се у сјеверном дијелу Босне и Херцеговине у појасу нижих планина, смјештена у међурјечју ријека Босне према западу и Спрече према сјеверу. Озрен се даље протеже у правцу југоистока гдје на југу прати предивну ријеку Кривају и спаја
Спортко-рекреативни центар Милићи
Смјештајни капацитети и туристичка понуда концентрисана је у склопу објекта Мотел Милићи. Идеални услови и могућност како за професионалне припреме спортиста, тако и за остале спортско-рекреативне активности. Два отворена базена за купање, за дјецу и одрасле. Савремено опремљен фитнес центар са теретаном, соларијумом,
Парк великана
Поводом 50 година постојања и успјешног рада и у знак захвалности према великанима који су дали посебан допринос развоју људске цивилизације, компанија "Боксит" је изградила Парк великана. У парку великана се налази 36 споменика свјетских великана. Подијељен је у 3
Сеоски туризам на Озрену
Боравак на селу пружа заиста другачији одмор који опушта и смирује, гдје живот постаје испуњен садржајима откривања природе и традиције. Озрен је још увијек пун вриједног насљеђа традиционалног начина живота, чисте воде и хране, лијепе и питоме природе и добрих
Музеј рударства и Рајков торањ
У срцу живописног градића Милићи посјетите сталну поставку Музеја рударства које је у Дому рудара отворена пводом 50 година постојања компание "Боксит". Експонати сталне поставке музеја прате развој компаније у првих 50 година постојања.Поставку употпуњује архива аудио и видео записа те
Вучији дани на Озрену
Традиционална манифестација“Вучји дани на Озрену“се одржава дужи низ година на планини Озрен, током фебруара мјесеца када се на једном мјесту окупи преко 1000 љубитеља лова из земаља региона. Поред једнодневног лова на вука, као главне активности, незаобилазно је и дружење ловаца
Остравица
Највиши врх озренског горја је Велика Остравица са 918 метара надморске висине. За љубитеље бициклизма и пјешачења је и уз постављена одморишта прави изазов доспјети до врха Остравице, али и за оне који који то желе спровести на лагоднији начин је
Гостиљ
Гостиљ је најпосјећенији почетком септембра, када се традиционално, 11. септембра одржава манифестација „Дан чаја на Озрену“ а посвећена је брању траве Иве. На тај дан организује се и културно- забавни програм, те се од убране траве Иве припрема и дегустира чај чија
Горанско језеро
Горанско језеро је вјештачка акумулација, настала изградњом бране на потоку Јошава, а име је настало по горанима, покрету за пошумљавање, који су учествовали у изградњи језера. Смјештено је у подножју озренског горја и налази се на око 7 километара од Добоја. У
Спортско рекреативни центар“Преслица“
Подручје Преслице припада подгорини Озрена са надморском висином од 250 до 380 метара и површином око 30 хектара. Природа је Преслицу обдарила богатством шума, обиљем извора здраве и чисте воде, свјежим и опојним ваздухом, те је учинила привлачном за свакога ко
Пеинтбол и четвероточкаши… Јахорина
Слични некадашљим “БАГИ-јима”, возила која имају невјерероватну моћ када су у питању неприступачни брдски терени, идеално превозно средство за “раст” адреналина у вашем организму. Тамо гдје је некад тешко стићи и пјешачењем, по падинама и узвишењима Требевића, Јахорине,
Бициклизам на Јахорини
Јахорина, Требевић, Романија, али и брда и висоравни које се налазе у њиховом окружењу, типични су представници планинског рељефа. Узбрдице са оним блажим, али и екстремнијим успонима, низбрдице исте или сличне конфигурације, “ту и тамо” понеки раван предио, испресјецани су
На Дрини ћуприја
Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића (тур. Sokollu Mehmet Paşa, 1505. или 1506-1579).Он је један од великих османских војсковођа поријеклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505. или 1506, а као дијете православних
Планинарење Јахорином, Романијом и Требевићем
Неко ће можда помислити да ова врста спорта и рекреације не спада у ред авантуристичких, али стазе Романије, Јахорине и Требевића демантоваће вас када их препјешачите само једном. Конфигурација терена, која с времена на вријеме, планинарење “трансформише” у алпинизам захтјева