Прашума Јањ
Прашумски резерват Јањ установљен је као шума са посебном намјеном, с циљем да служи као простор за научна истраживања, а да при том као „природна ријеткост“ буде привлачан и за посјетиоце. Има површину од 295 хектара, а удаљен је од
Јањске отоке
Четири километра од извора ријеке Јањ, налазе се Јањске отоке, најпознатије и најатрактивније излетиште у Шипову. Ово мјесто је право чудо природе крашког свијета које подсјећа на низ ренесансних паркова, са бујним зеленилом, каскадама, потоцима и малим водопадима.
Шиповска риболовна регија
У шиповској риболовној регији заступљене су салмонидне врсте риба. Шиповска регија обухвата подручје општине Шипово, Рибник, Мркоњић Град и Језеро. Обзиром на велико богатство чистих водотока, богатих квалитетним врстама рибе, шиповска регија има потенцијала да по риболову буде препознатљива не
Центар за посјетиоце Пецка
Смјештен је у некадашњо основној школи у мјесту Горња Пецка/ Мркоњић Град. Објекат је обновљен кроз пројекат за развој туризма Житни пут који је финансиран средствима ЕУ. Позициониран је у подножју стијена истоименог и највећег природног пењалишта у БиХ опремљеног са
Которварошка риболовна регија
У которварошкој риболовној регији заступљене су ципринидне и салмонидне врсте риба. Регија обухвата подручје општине Котор Варош ,Челинац, Кнежево и Прњавор. Риболовно подручје на територији општине Котор Варош обухвата подручје ријеке Врбање, са многобројним притокама које су богате племенитом рибом, највише
Требињска риболовна регија
U trebinjskoj ribolovnoj regiji su zastupljene ciprinidne i salmonidne vrste riba. Regija obuhvata područje opštine Trebinje, Bileća, Gacko i Nevesinje. Na ribolovnim područjima u trebinjskoj regiji ribolov se odvija pomoću mušica, varalica, dubinskim ribolovom, ribolovom na plovak, dok se na
Фочанска риболовна регија
Фочанска регија је једна од најзначајнијих риболовних регија, а одликује се веома богатим и разноврсним рибљим фондом салмонидних и ципринидних врста риба, а брзи водотоци са кристално бистром водом за сваког риболовца и љубитеље природе представља велико задовољство. Регија обухвта
Градска џамија Приједор
Градска џамија налази се у дијелу града Приједора који се назива Стари град. За вријеме владавине султана Махмуда I (1730-1754), на острву је, 1747. године, саграђена тврђава и унутар ње џамија. Мјесто Градске (Султан Ахмедове) џамије са харемом и нишанима
Чаршијска џамија Приједор
За Чаршијску џамију у Приједору тачна година изградње остаје непозната, датира прије 1840. године, са предподставком да је прва џамија на том мјесту изграђена у периоду владавине султана Махмута И (1730-1754). О томе нам информације пружају натписи изнад улазних врата
Католичка Црква Светог Јосипа
Жупа је основана у априлу 1891. године одвајањем од Волара. На данашњем подручју жупе 1334. године постојале су барем три жупе и цркве Загребачке бискупије: у Козарцу, Драготињи и Пухарској. Жупна црква саграђена је 1896. године. Торањ је тешко оштећен
Православна црква Свете Тројице
У великом пожару које се догодио 1882. изгорио је већи дио града, као и црква брвнара која се налазила на мјесту данашње цркве Свете Тројице. Након тога приступило се обнови свих важнијих објеката, па тако је на мјесту старе дрвене
Зворничка риболовна регија
Зворничка риболовна регија обухвата подручје Града Зворник и општина Власеница, Братунац, Шековићи, Милићи и Сребреница, а карактерише је обиље салмонидних и ципринидних врста риба. На риболовним подручјима у зворничкој регији риболов се одвија помоћу мушица, варалица, дубинским риболовом и риболовом
Украјинска црква – Парохија
Основана је 1910 године. Вјерници су Украјинци, гркокатолици, досељеници из Западне Украјине - Халичине (Галиције), који су доселили крајем 19. и почетком 20. вијека из области: Броде, Тернопиљ, Дрохобеч, Збараж, Турка
Црква Блажене Дјевице Марије на Козари
У народу позната као “Мехмедова црква” - Великим пожаром у Приједору, јуна 1882. године, нестало је готово 190 стамбених објеката града. Приједорска општине је одлучила да се на подручју изнад Козарца направи велика пилана. Посао је повјерен извјесном Аустријанцу Карлу
Бијељинска риболовна регија
Бијељинска риболовна регија обухвата територије Града Бијељина и општине Угљевик, а истиче се богатством искључиво ципринидним врстама риба. На риболовним подручјима ове регије најзаступљенија техника је риболов на пловак, те вараличарење и дубински риболов. На подручју Града Бијељина риболов се одвија
Жупа Шурковац
Римокатоличка жупа Пресветога срца Исусова се спомиње још у средњем вијеку као једна од најстаријих римокатоличких жупа у сјеверозападној Босни са сједиштем у Водичеву. Освајањем ових подручја Турци су опустошили крајеве, а католички живаљ се раселио. Бјежећи пред Турцима, мијењало
Посавско-бродска риболовна регија
Посавско – бродска риболовна регија карактеристична је по богатству ципринидним врстама риба. Ова риболовна регија обухвата територије општина Брод, Вукосавље, Модрича, Шамац и Пелагићево. На риболовним подручјима посавско – бродске регије најзаступљенија риболовна техника је риболов на пловак, а затим
Добојска риболовна регија
У Добојској риболовној регији заступљене су искључиво ципринидне врсте риба. Добојска риболовна регија обухвата територије Града Добој и општина Дервента, Теслић и Петрово. На риболовним подручјима ове регије најзаступљенији је риболов на пловак, а користе се још технике вараличарење и
Цркве брвнаре Приједор
Цркве брвнаре, карактеристичне за Поткозарску регију. У околини Приједора цркве брвнаре се налазе у селима Марићка, Омарска, Буснови, Јелићка и Ракелићи, а црква у Јелићкој је проглашена националним спомеником. У БиХ је од 83 дрвене српске цркве сачувано свега тридесетак.
Риболовна регија Источно Сарајево
У регији Источно Сарајево заступљене су искључиво салмонидне врсте риба. Регија обухвата територију општина Пале, Соколац, Калиновик, Хан Пијесак те подручје Града Источно Сарајево. У овој регији риболов се одвија техникама мушичарење и вараличарење. На подручју Града Источно Сарајево и општине
Посебно ловиште Романија
Посебним ловиштем Романија газдује ШГ Романија. Површина: је 12.772 ha Тип: планинско. Врсте дивљачи које су заступљене у ловишту: срна, медвјед, зец, вук, дивља свиња, куна златица, куна бјелица, јазавац, љештарка, јаребица, јастреб, голуб, сова. Контакт: ШГ Романија, Соколац Тел: +387 (0)57 862 936