GO UP
Image Alt

Добој

Добродошли у Добој

град на три ријеке…Град стар шест вијекова који још увијек расте и развија се …Град добрих људи, добрих домаћина …Град који из године у годину има све више за понудити сваком госту и путнику намјернику…Дођите нам и увјерите се у то и сами

Добој је центар регије, релативно велике етничко-географске цјелине у централном сјеверном дијелу Босне и Херцеговине, и у средишњем појасу Републике Српске. Град је утемељен и развијао се у подручју једне шире географске зоне побрђа, преко које се планине Балкана благо спуштају у низије Паноније. Ово је простор који је од давнина бивао колијевка људским насељима у проширеној долини ријеке Босне, гдје се из два супротна смјера сливају притоке Усора и Спреча. Језгро насеља запремило је дио алувијалне плоче долине ријеке Босне и по њеном рубу најниже огранке планинских масива Крњина, Озрена и Требаве.

Култура

Бројне су грађевине и институције културе које неизоставно вриједи погледати, као што су: добојска тврђава (заштитни знак града) музеј, библиотека, архив (смјештен у једној од архитектонски најврједнијих грађевина), као и галерија и атељеи добојских ликовних умјетника.

Брање траве иве на UNESCO листи нематеријалне културне баштине

Најпознатији облик нематеријалног културног насљеђа у том смислу је обичај брања траве иве, а који се искључиво одржава на дан када православни хришћани обиљежавају Усјековања главе св. Јована Крститеља, односно 11. септембра.

Вјековна је пракса брања иве на овај дан, као и континуитет вјеровања о изузетној љековитој моћи траве иве уколико је убрана на дан Усјековања.

Иако недавно изграђено, средњевјековно село Котроманићево нас враћа у вријеме витезова и принцеза, као и начин живота наших предака који су живјели на овом подручју прије неколико вијекова.

Природа

За кратки бијег из урбане средине учинити ћете посјетом градским излетиштима Преслица и Горанско језеро, који се налази у непосредној близини града Добоја.

Овај предио карактеришу пространи пропланци, бујни пашњаци, термоминерални извори,  чисти планински потоци и бројне рјечице који вијугају кроз борове и храстове шуме. Клима је умјерено континентална са топлим љетима и хладним и оштрим зимама.

Мир, тишина, чисти зрак и богатство флоре и фауне Озрена ће нас одушевити и нагнати да се поново вратимо у ову зелену оазу, било као излетници или потенцијални учесници у неким авантуристичким дисциплинама ( планинарење, параглајдинг или брдски бициклизам).

Авантура

Озрен има изузетан потенцијал за једрење параглајдером, посебно у прољеће и љето када термичка струјања која воде до базе облака достижу висину и преко 2 500 м, што омогућава једрење које често траје и по неколико сати са дужином прелета од више десетина километара. Једно од најбољих полетишта је озренски врх Гостиљ који се уздиже изнад подозренског села Бољанић и доминира спречанском долином са висинском разликом, од мјеста полијетања до слетишта, од 550 м и смјером вјетра Н-НW и Н. Поред Гостиља лети се и са Ровина или Руја (брдо изнад озренског села Пакленица) са висинском разликом од 300 м и смјером вјетра Н-НЕ и Н.

Иако је Добој подручје ниских планина, пружа идеалне услове за бројне облике рекреације и кретања у природи, за све узрасте и током свих годишњих доба.

Асфалтне дионице у дужини од 50 км и мањи дијелови уређених макадамских путева пресијецају планину Озрен. Испробајте своје бициклистичке спосбности лаганом или адреналинском вожњом у амбијенту црногогичне шуме, заталасаних брдских терена и уживајте у љепоти погледа.

Гастрономија

За предјело се овдје узимају : Озренска шнита премазана свињсокм бијелом масти, посута мљевеном љутом паприком, соли и ситно сјецканим црвеним луком. Димљени озренски сир, чварци, домаћа кобасица, кувана јаја, црвени лук, љута папричица. Домаћа шарена сланина, крвавица, сува пека, бијели лук. Често се у домаћинствима праве паче или пихтије, а то је кувано свињско месо са јабуковим сирћетом, бијелим луком и црвеном паприком.

Традиционална јела од тијеста су Цицвара са бијелим кукурузним брашном, домаћим кајмаком и рибаним димљеним сиром. Сирница, проја, погача од пшеничног брашна мљевеног на воденици и са изворском водом, уштипци, пита гужвара, те резанци на млијеку.

Поебан специјалитет овог краја су чорбе: јагњећа, чобаница, са копривом, од бундеве или од кромприра. Велики број јела се на Озрену прави под пеком или на веригама, обавезно се мора пробати озренски котлић са сувим месом и киселим купусом, те пасуљ чорбанац са сувим месом и љутом паприком.

Специјалитети су прасеће и јагњеће печење са ражња, печено на чистом дрвету храста, букве, затим кавурма са печеним кромпиром на пола, у љусци с кукурузним брашном али и сарма. Употпуњени су салатама попут печене паприке и фефероне са јабуковим сирћетом и бијелим луком, сатрицом од младог лука са сиром и кајмаком у црвеној паприци или шареном купус салатом.

Послије обилног ручка најбоље је засладити шумским медом у саћу или шљивама пуњеним медом и орасима, сушеним крушкама или шљивама. Ту су и разни воћни компоти од сувих шљива, крушака, вишања…, као и разна слатка од дуња са орасима, од купина, шумских јагода, … Пријатно.

Туристичка организација Града Добој

Добој туризам