Добродошли у Костајницу
Костајница је од давнина била важно мјесто на граници између Оријента и Европе са бурном историјом и културом и богатим културно-историјским насљеђем. Смјештена је у сјеверозападном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Уне, на самој граници са Републиком Хрватском. У овој малој општини живи 5.977 становника. Окружена чистим амбијентом нетакнуте природе Костајница обилује природним љепотама. Брдо Баљ, шума питомог кестена по којем је према неким теоријама Костајница и добила име, бројни извори питке воде, смарагдна ријека Уна и рјечица Стригова, јединствене су одлике костајничког краја. Захваљујући гостољубивости људи овог краја, у Костајници-граду кестена увијек ћете се осјећати угодно и добродошло.
Култура
Почеци културних дешавања у Костајници везују се за рад Културно-умјетничког друштва „Поткозарје“ које је основано давне 1978. године. Ово друштво је по оснивању имало три секције: хорску, фолклорну и секцију изворног пјевања, а једно вријеме била је активна тамбурашка секција и староградско пјевање. Посебан значај у историјату КУД-а имају њихова гостовања и наступи у иностранству, када су као представници тадашње Југославије учествовали на међународној смотри хорског пјевања у Барцелони, као и одлазак у Чехословачку у Шенквице. Носилац културних дешавања у Костајници је Народна библиотека „Невенка Станисављевић“ која је основана 1955. године. Од 1962. године постаје издвојени огранак библиотеке „Казимир Ћурак“ из Босанског Новог, а од 1995. године дјелује као самостална установа. Библиотека располаже фондом од око 25.000 књига. У склопу библиотеке дјелују три секције: „Мала причаона“, Драмски студио „М.А.С.К.Е.“ и Клуб завичајних пјесника и Клуб љубитеља књиге. Библиотека самостално организује бројне књижевне сусрете, промоције књига, позоришне представе, изложбе, трибине и активно учествује у свим културним манифестацијама на подручју општине Костајница.
Костајницу својим здањем красе четири вјерска објекта. Православна црква Храм Свете Тројице изграђена је 1886. године. Црква је до темеља срушена 1941. године за вријеме Другог Свјетског рата, а нова црква која је изграђена на темељима порушене освећена је 1976. године. Данашњи изглед цркве тј. нова фасада као и 2 мање куполе дограђене су 2008. године. Сваке године, 50 дана послије Ускрса, Храм Свете Тројице обиљежава своју Крсну славу „Духови-силазак Светог Духа на Апостоле“. Тада се одржава и традиционални народни збор – Духови.
Православна црква Храм Светог цара Лазара налази се у селу Мракодол. Прву цркву мјештани села су оплели од прућа 1895. године, а подигли су је у част и славу кнезу Лазару и страдалника који су га пратили у бој на Косову. Напорима становника Мракодола мала трошна црква од прућа обновљена је и озидана од камена. Своју богослужбену улогу вршила је све до 1941. године када је срушена од стране усташа. Обнова цркве започела је 2002. године, а освећена је 2003. године.
Спомен Храм Светог Василија Острошког је новије здање костајничке парохије чија је градња започела 2009. године, а завршена је 2017. године.
Џамија Азизија саграђена је 1862. године у доба Турске царевине вољом Османског султана Абдул Азиза. Срушена је 1992. године за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Поново је изграђена и отворена 2008. године. Азизија је највећа џамија у Републици Српској. Има 850 m2 укупне површине и два спрата, што је ријеткост у Босни и Херцеговини.
Природа
Природна богатства Костајнице су шума Баљ, ријека Уна и рјечица Стригова. Изнад Костајнице простире се шумовито брдо Баљ које је богато буквом, храстом китњаком и питомим кестеном који је специфичан за подручје Костајнице. Захваљујући природном богатству шумом кестена Костајница се може похвалити Кестенијадом, јединственом манифестацијом која је посвећена плоду кестена. Поред кестена у шуми Баљ можете пронаћи и друге шумске плодове док уживате у шетњи кроз шумски пејзаж.
Бисер Костајнице је ријека Уна која кроз Костајницу протиче у дужини од 14 km. У овом дијелу Уна има обиљежје мирније низинско-панонске ријеке и све је плића усљед таложења кречњака који ствара седру. Поред седри њене украсе чине водене каскаде и аде.
Рјечица Стригова je притока ријеке Уне, а специфична je по јединственом феномену који се дешава сваке године почетком априла. Ријеч је о мријесту рибе шкобаљ (подуст), која у великом броју плива из ријека Сане и Саве у ријеку Уну, а затим узводно у Стригову како би се мријестила у њеном кориту, гдје остаје десетак дана, а затим се враћа у ријеке Сану и Саву, док један дио остаје у ријеци Уни. Захваљујући овом феномену Стригова је једино природно мријестилиште рибе у региону. Поред рибе шкобаљ у рјечици Стригови се мријести и риба младица и клен.
Авантура
У потрази за авантуром пут нас води до смарагдне ријеке Уне. У дијелу свог равничарског тока кроз Костајницу Уна је блага, мирна, провидна и чиста, али изразито седровита и тиме погодна за риболовне дисциплине „лов рибе удицом на пловак“, „на дну (грунт)“ и „вараличарење“. Најзаступљеније врсте риба на овом дијелу ријеке су: мрена, плотица, деверика (шиљар), клен, јез, манић, шкобаљ (подуст), шаран, амур, костреш и зекица, те салмониди: сом, смуђ, штука, буцов и младица. Уловљени капитални примјерци сома, амура и младице свакако су подстрек за све љубитеље риболова да се окушају у риболову на костајничком риболовном подручју.
Ријека Уна погодна је за различите спортско-рекреативне активности као што су купање и вожња чамцем, а посебно је атрактивна током љетних мјесеци када њену обалу преплави мноштво купача и излетника.
Гастро
Гастро понуду костајничког краја чине традиционална јела карактеристична за подручје Поткозарја: уштипци, погача, цицвара од кукурузног брашна и кајмака, куруза, жгањци, пите, те месо сушено на диму (кобасице, сланина). Од популарних јела заступљени су ћевапи, јагњеће и прасеће печење које је неизоставан дио сваког славља, а ниједно славље не може проћи без здравице са домаћом ракијом од шљиве, јабуке или крушке.
Најпознатија јесењска посластица карактеристична за Костајницу је печени и кухани кестен. Довољно је да прошетате до шуме Баљ, покупите кестен и затим га код куће испечете или скухате. Захваљујући кестеновој шуми Костајница има аутентичан производ костајнички кестенов мед који је препознатљив по тамној боји, специфичном опором мирису и високој квалитети. Кестенов мед је изузетно здрав због великог постотка поленских зрнаца, а богат је и минералима и витаминима.
Туристичка организација Костајница
Парк природе Уна
Парк природе Уна проглашен је 12.9.2019. године и заузима површину од 2 772 хектара. Подручје се налази на територији општина Нови Град, Козарска Дубица, Крупа на Уни и Костајница.
