Национални парк Сутјеска обухвата површину од 17.250 ha, од чега је више од половине покривено шумама, а остали дио чине пашњаци, голет и планинска језера.
Затварају га са истока Пивска планина (1.775 m) и ријека Пива до Шћепан-поља, а даље ток Дрине до ушћа ријеке Сутјеске, западно је масив Зеленгоре (2.014 m), повезан са Лелијом (2.032 m), југоисточно Маглић (2.386 m), Волујак (2.337 м) и Биоч у Републици Црној Гори (2.397m). Овим предјелом протиче Сутјеска са више притока. Најатрактивније подручје парка је прашума Перућица (1.291 ha), јединствена у Европи.
Проглашен је националним парком 1962. године. Посебно се истичу прелијепа планинска језера глацијалног поријекла, која су због своје љепоте и атрактивности изузетан туристички мотив овог предјела, а позната су још и као „горске очи“.
НП Сутјеска газдује богатим ловиште на површини од 53 240 hа.
На овом изузетном подручју, поред природних љепота, постоје бројни материјални и историјски докази који на себи својствен начин приказују историју, начин живљења и традицију овог краја.
Велико богатство које датира од прије 700 година јесу надгробни споменици, односно стећци, који ће знаковима исклесаним на њима, испричати Вам своју причу.
Народ овог поднебља се бавио сточарством о чему свједоче катуни-љетна сточарска насеља. И дан данас сточари овог краја, по вјековној традицији изгоне и чувају стоку у вријеме љетног периода.
Из новије историје својом особеношћу доминира споменик из Другог свјетског рата који прича своју причу-о Бици на Сутјесци и свједочи о патњама и страдању народа овог краја. Споменик је смјештен у меморијалном комплексу Тјентиште у коме посјетиоци могу обићи спомен собу „Битке на Сутјесци“ (1943) чију унутрашњост красе зидне фреске.
Видиковци
Драгош седло
Од Тјентишта до Драгош седла (10 км) води прилично добар макадамски пут. Од паркинга на Драгош Седлу, стотињак метара дуга стаза довешће вас до Видиковца. Испод Видиковца се одједном отвара, помало застрашујућа у својој љепоти, дубока, шумовита увала, готово потпуно неприступачна. У срцу те исконске љепоте хучи водопад Скакавац стропоштавајући се у понор са преко 70 м висине. На другој страни котлине се нагло издижу камене литице Волујака, лијево се издиже највећи врх Босне и Херцеговине, Маглић, а десно, у даљини, преко кањона Сутјеске, виде се врхови Зеленгоре. Поглед за незаборав!!! Поглед са Видиковца (Драгош Седло) на Перућицу и водопад Скакавац, испуњава човјека задовољством. Тај мали дио исконске природе, са богатим мултифункционалним биодиверзитетом, сачуван је за садашње и будуће генерације. Надморска висина видиковца Драгош Седло је 1306 м.
Бешкита
На путу од Тјентишта до Драгош Седла (10 км), пар стотина метара прије паркинг простора на Драгош Седлу, налази се почетак пјешачке стазе која води до видиковца Бешкита. Од главног пута до видиковца Бешкита потребно је око 20 минута пјешачења. Са видиковца, који се састоји од два платоа међусобно повезана стазом, се пружа фантастичан поглед на Перућицу и долину хероја – Тјентиште. Видиковац се налази на надморској висини од 1275 м.
Пријевор
Удаљен је од главног пута око 13 км. Пут који води ка Вучеву, одваја се лијево, а пут ка Пријевору полудесно урања у густу шуму, да би одједном избио на плато испод самог врха Маглића. Изнад вас Маглић, а испред се пружио читав ланац врхова – од Трновачког Дурмитора, Студенца и Бадња на Волујаку и Зеленгорских висова у даљини. У љетним мјесецима, могуће је свратити у катуне на Пријевору и јести домаћи планински сир и кајмак уз хљеб испод сача. Видиковац Пријевор се налази на 1668 м надморске висине.
Борић
Пријатном стазом од језера Доње Баре у дужини 400 м иде се ка ивици кањона Сутјеске, и долази се до видиковца Борић (1680 м/н.в). Сам видиковац је смјештен између Сиљевице и Планинице, али без обзира што су ови врхови виши од Борића позиција му је таква да доминантно „излази“ на оштру стрмину према Сутјесци одакле се види цијели кањон и планине Вучево, Маглић, Волујак, прашума Перућица, Драгош седло и Пријевор, долина Тјентишта, остаци старих градова Вратар и Вратац, као и Косман. Надморска висина видиковца Борић је 1475 м.
Градац
У непосредној близини Фоче је локалитет Градац или Градачка стијена, на којем је некада било утврдјење и које је имало војно-осматрачку функцију. Овај видиковац се налази са лијеве стране Дрине, изнад самог градског насеља, Најкраћи пут за Градац је онај на лијевој обали од моста, код зграде Општине, гдје постоји стаза, и успон траје око 45 минута. Са ове се позиције пружа поглед ка долини Дрине, у дужини око десетак километара, такође према Ћехотини узводно 4-5 км, као и према врховима планина: Маглић, Зеленгора, Трескавица , Љубишња…
Посебно је лијеп поглед на панораму града: ушће Ћехотине у Дрину. Надморска висина Градачке стијене је 889м.
Златни Бор
У правцу Пљеваља, на 25. километру налази се село Заваит. Од Заваита се одваја пут десно десетак километара до Златног Бора, до саме ивице кањона ријеке Таре. Као на длану виде се кањони Пиве и Таре као и саставци-мјесто настанка Дрине, а у видокругу је и средњовјековни град Соко са манастиром, резиденција Херцега Стјепана. Ако је лијепо вријеме могуће је видјети врхове Бјеласице, Комова, Маганика, Дурмитора, Љубишње, Маглића, Волујака, Зеленгоре, Трескавице, Игмана,Бјелашнице, Романије…
Надморска висина овог видиковца који се још зове Стрмена стијена је 989 м. У непосредној близини је још један, али само за алпинисте изазован врх, звани Кук, са надморском висином 1110 м.
Дулин Бријег
На правцу од Фоче ка Челебићу и Пљевљима, на 35-ом километру у мјесту Борје је раскрсница путева. Лијево се иде ка Челебићу и даље ка Ријеци и Пљевљима, а десно пут води ка Мештревцу. Десетак километара даље на узвишењу код једног засеока, пут се рачва на лијево – ка горњем Мештревцу и десно – према Врановини, гдје се након 2,5 км пут „избија“ на плато кањона Таре код села Дулин бријег. На самој површи тог платоа постоји велики број видиковаца (највиши 1384 м/нв) одакле се виде кањони Сушице, Таре и Пиве, као и друга страна кањона на Црногорској територији. У круг се пружа поглед на планине: Дурмитор, Биоча, Маглић, Волујак, Зеленгора, Трескавица као и на Пивске планине са околним површима.
Средња висина овог платоа као видиковца је 1384 м и са овог мјеста се праве најљепши снимци кањона Таре!
Врановина
Узводно од Дулина бријега (три километра), платоом кањона, налази се село Врановина. Село је на самој граници РС-Црна гора. Надморска висина површи је 1340-1550 метара. На овом мјесту дубина кањона Таре је 882м. Само 150 метара низводно је један од најљепших видиковаца са којег се виде кањони ријека Таре ,Пиве и Сушице као и планине које окружују овај крајолик: Комови, Дурмитор, Маглић, Волујак, Вучево, Биоча, Зеленгора, Трескавица…
Катуни
Планинско сточарство на територији НП „Сутјеска“ је познато од најстаријих времена а њиме су се бавили Илири, Власи и Словени. Изгон стоке на планину и боравак у катунима током љетних мјесеци, вјековна је традиција која се одржала и до данас.
Данас је унутар НП „Сутјеска“ активно још неколико катуна на Зеленгори, као и катун на Пријевору, испод самог врха Маглића. Овдје се могу срести најстарији елементи материјалне и духовне културе ових вијекова. На Пријевору су изграђена 3 објекта у стилу аутентичних катуна. Грађени су од камена и дрвета, а унутрашњост је прилагођена новијим стандардима и потребама туриста.
web: НП Сутјеска
Интересантно
Површина
Флора и фауна
Фестивал
Језера Зеленгоре – „Горске очи“
Вода је извор живота, оплемењује природу употпуњујући њену чисту љепоту. Посебну драж Зеленгори дају њене „горске очи“ – бистра глацијална језера, смјештена у самим подножјима њених врховаОва језера су прави бисери расути божјом руком и као таква представљају прави рај за истинске љубитеље природе. Природно окружење језера је нетакнута природа која даје величанствен оквир призору чисте воде. Овакав призор у данашње вријеме је веома тешко пронаћи – те чаробне слике језера, окруњених величанственим планинама и дивљом природом.
Орловачко језеро
Глацијално језеро на надморској висини од 1500m, смјештено између врхова Љељена (1765m), Орловца (1965m) и Стога (821m). Дужина језера је око 250m, ширина око 120m и дубина до 4 m. У језеру живе поточна пастрмка, језерска златовчица и убачена калифорнијска пастрмка.
Доње баре
Налази се у подножју сјевероисточне стране Трновице са врхом Планиница (1722m). На сјевероисточној страни језера се простиру планинске ливаде у чијим су удубљењима груписане мале баре богате барском флором. Језеро је на око1500m надморске висине, дуго 200m, широко 140m, са највећом дубином 4m. Језеро прима изворску воду с више страна, а између осталог и са једног од највећих извора који се налазе на западној страни. Вода из језера отиче подземним каналима.
Горње Баре
Ово језеро смјестило се на источним падинама Угљешина врха (1858m), планинског масива Товарнице, између врхова Добре (1795m) и Планинице (1722m). Језеро је удаљено око 2км ваздушне линије од Доњих бара на надморској висини од 1550m. Већи дио језера је обрастао барском флором.
Црно језеро
Налази се у пјешчарској котлини сјеверо-западних падина Зеленгоре, испод Врбничких Колиба (1622m), на надморској висини од 1450m. Котлина језера је јајоликог облика, а дужина је 80м, са добином од 1-1,5m. Обала језера је мочварна, црни хумус покрива не само обалу већ и дно, па је због тога добило и име. Са сјеверо-запада се спуштају стране Орловаче обрасле смрчом, а на југоисточној страни је букова шума, која допире скроз до језера.
Бијело језеро
У шумовитом крају сјеверозападних падина Зеленгоре смјестило се Бијело језеро, окружено врховима планине Орловаче (1960м) и масивом Требове са висовима, на надморскј висини од 1417м. Језеро је округлог облика са пречником око 400м и максималне дубине 4м. На дну језера је плочасто бијело камење са пијеском, а са југоисточне стране у језеру се налази извор. На сјеверној страни из језера вода отиче јарком у облику малог поточића.
Штиринско језеро
Највеће језеро на Зеленгори, врло плитко и не замрзава се до дна. Језеро се налази на висини 1677m. Дужина језера је 600m, ширина 350m, са највећом дубином око 2,5m. Обале језера су благог нагиба, покривене жућкасто-сивим пијеском, излизаним камењем и обрасле су широким појасом водене траве у којој се легу дивље патке. Језеро се налази испод сјевероисточних огрнака Дурмоских планина, између висова Клек (1810m) и Осредак (1832m).
Котланичко језеро
Налази се на надморској висини од 1514m, удаљено око 4km јужно од Штиринског језера. Котланичко језеро лежи између Думоса (1879m), Прутаче (1813m), Клека (1810m) и Зимоваче (1783m). Дужина језера је 300m а ширина 80-120m. У јужном дијелу језера, испод стијена код великог камена, увире у крастну јаму и по прицању старосједиоца јавља се у виду извора око 5km јужније у мјесту Придворица. Језеро је крушкастог облика, а највећа дубина је близу 7m. Вода има природно зеленкасту боју смарагда, коју добија од рефлекса биљака, које покривају готово цијело језеро.
Бориловачко језеро
Бориловачко, односно Југово језеро је једино вјештачко језеро на Зеленгори. Окружено је врховима Kалелија и Стог. Дуго је око 250 м и широко око 100 м. Налази се на око 1450 m надморске висине. Језеро се сваке године порибљава калифорнијском пастрмком. Удаљено је од Чемерна 24 km и до језера води макадамски пут.
Кладопољско језеро
Налази се на Кладову Пољу, у прелијепом кањону. Окружују га Муравска страна (1602m) и Планиница (1583m). У језеро се улива велики број потока током цијеле године. Вода из језера истиче у виду потока и понире. Чудан назив језера потиче од великог броја трупаца (клада) које се налазе на самом дну језеру. Не зна се тачно одакле су кладе јер у околини језера не постоји шума.