Рибник

Добро дошли у Рибник

Општина Рибник се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске и једна је од граничних и рубних општина овог дијела Републике Српске.

Рибник као насеље настао је на лијевој обали ријеке Рибник, која извире неколико километара јужно од самог населја. Статус општине Рибник први пут добија 1918. године. У Краљевини Југославији дио је Врбаске бановине.

Задобијањем статуса општине, Рибник се почео развијати и данас има кaрактер стабилне и економски самоодрживе средине.

У саобраћајно географском смислу простор општине Рибник се ослања на магистрални пут

 (М-5) Бихаћ – Јајце који пролази једним дијелом општине у дужини од 17 км.

На овај путни правац наслања се путни правац Чађавица – Бања Лука. Овим путним правцем до Бања Луке се долази планинским асфалтним путем дужине 50 км.

Култура

Уређење средњевијековне босанске државе је било такво да је била издијељена на више области, а свака област обухватала је више жупа. Област Доњи Краји је обухватала више жупа на сјеверозападном дијелу тадашње босанске државе. Једна од најважнијих жупа Доњих Краја је жупа Бањице, која је својом територијом обухватала територију данашње Општине Рибник и још неке дијелове у горњем току ријеке Сане.

Становништво у долини ријеке се бавило претежно ратарством, док је на брдовитим дијеловима доминирала пастирска привреда. Тло жупе Бањице није било богато рудама нити племенитим металима, те као такво није било занимљиво средњевијековним освајачима, којима су ови простори користили прије свега као транзитно подручје ка другим, богатијим крајевима и тако је било све до доласка Турака на Балкан.

Становништво ових простора је углавном било и остало православне вјероисповјести о чему свједоче многобројне цркве и манастири, а један од њих је и манастир у Трескавцу.

Светоархангелски манастир Трескавац је светиња која ниче из пепела у Епархији бихаћко-петровачкој – страдалној и намученој. Помен о овој светињи је био потпуно заборављен и дуги низ година није се за њега знало. Мислили смо да је заборављен али смо се преварили, у Господа нема заборава и све бива на добро кад дође пуноћа времена. Тако и са овом крајишком светињом поиграли су се многи, и они који су га уништили, и они који су послије њих писали историју учинили су да на земљи не остане помена о њему а вријеме да не буде ни камен на камену да се види и свједочи о постојању Манастира.Не постоји само оно што се оком види!!! Тога је свједок и обнављање живота у овом манастиру. У новембру мјесецу 2007.године  Епископ Хризостом поставља јеромонаха Варнаву Дамјановића, дотадашњег сабрата Манастира Клисина и секретара ЕУО-ра Епархије бихаћко-петровачке, за намјесника Светоархангелског манастира Трескавца у Трескавцу, Општина Горњи Рибник, са свим правима и дужностима које произилазе из Устава СПЦ и уредби за живот монаха у манастиру. Овим постављењем јеромонах Варнава постаје и први монах манастира Трескавца – у обнови.

Природа

Око 70 одсто општине припада брдско-планинском појасу, односно општина се налази на надморској висини од 260 до 1.480 метара. Средње високе планине Димитор, Шиша, Лисина, Осоје и Мањача чине већину територије обрасле шумом са великим планинским пашњацима Црквено, Ресоновача, Јарчиште, обронци Димитора и Мањачки плато.

Извори ријеке Рибник су удаљени око четири километра од истоименог насеља Рибник на 300 метара надморске висине. Ријека настаје од неколико мањих извора који непосредно послије избијања на површину земље већ формирају прави ријечни ток. Ријека Рибник је дуга приближно осам километара и представља један од најкраћих токова. На самом извору ријеке Рибник се гнијезде сиве чапље. У колонији неријетко и више од 100 парова гради гнијезда високо у крошњи дрвећа. Млади на сигурној висини мирно посматрају животиње и људе који повремено овуда пролазе, фотографишу или пецају.

Ријека Сана настаје од три јака крашка врела, чији се токови на једном мјесту спајају у јединствену ријечну матицу. Овом бисеру у срцу Крајине се на њеном путу придружују бројни већи или мањи извори, творећи са густом и зеленом шумом и нетакнутом природом прави рај на Земљи.

Јама Ледана је спелеолошки објекат који се налази на јужним падинама планине Бобија, у општина Рибник и званично је највећи ледени подземни објекат у Републици Српској, БиХ.

Смјештена је на 15 км од Рибника, тачније у мјесту Вучија пољана и сматра се скривеним благом, те недовољно искориштеним туристичким потенцијалом.

Јама се налази на надморској висини од преко 1200 м и окружена је бујним четинарским шумама. Унутрашањост пећине, која је дубока 180 метара, није још није довољно истражена и представља интересантан спелеолошки феномен.

Име је добила због великих количина падавина које се сакупљају у самој пећини током зимских мјесеци и усљед ниских температура претварају у лед. Ове количине леда и снијега у унутрашњости могу да се одрже и током љетних мјесеци .

Авантура

Подручје Рибника идеално је за љубитеље планинарења и пјешачења.

Предлажемо сљедеће обиљежене пјешачке стазе:

1. Извор Сане (из Врбљана 5км у једном смјеру)
2. Извор Рибника (кружна стаза 10км)
3. Мачкића камен (кружна стаза 10км)
4. Окомољак (3км)
5. Призренац (из Слатине 3км)
6. Дивојарац ( 3км)
7. Пријека греда/Црљеница (10км)
8. Кук (3км)
9. Старо село Драгорај (кружна стаза 5км)

Предивне стазе у пророди од које застаје дах одушевиће и заљубљенике како двоточкаша тако и четвороточкаша (квадова).

За љубитеље адреналина ту је и 15 пењачких смјерова на Мачкића камену.

Гастро

Једна од омиљених гастро делиције које ово поднебље нуди сем пастрмке на жару је свакако хељдина љевуша.(Тијесто прављено од пшеничног и хељдиног брашна са филом од кајмака и јаја). Некада су је правили са девет танких кора па отуда назив љевуша на девет тавана. Сада је можете кушати у ресторанској понуди, али само са једном кором или у изворној изведби неких од сеоских домаћинстава које нуде услуге хране и смјештаја.

Сок, ликер и џем од трњина Трњина је  самоникло воће изузетно здраво по организам. Удружење жена Врбљани од трњина праве домаће производе које можете пробати или купити уколико сте се задесили у селу Врбљани или сте пак кренули пјешачком рутом Црне краљице.

Туристичка организација Рибник

Извор ријеке Сане

Извори ријеке Сане се налазе у Доњој Пецкој (општина Мркоњић Град),  а и у непосредној близини села Врбљани ( општина Рибник). Због природних и амбијентаних вриједности, извори Сане су под строгим режимом заштите.

Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства и чистоће (лат. сано, санаре = лијечити).

Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села Доња Пецка и Јасенови Потоци, и крака под именом Корана. Након отприлике 1,5 км, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.

Извор ријеке Рибник

Извори ријеке Рибник су удаљени око 4 км од истоименог насеља Рибник на 300 метара надморске висине.

Овај ријечни ток настаје од неколико изузетно јаких извора који непосредно после избијања на површину земље већ формирају прави ријечни ток. Ријека Рибник је дуга приближно 8 км и представља један од најкраћих, а водом веома богатих токова.

Просјечна ширина ријеке је око 30 метара а дубина између 50 и 80 центиметара. Свој пут завршава код насеља Велије гдје се улијева у ријеку Сану. Воде ријеке Рибник спадају у воде прве класе.

Fly fishing – мушичарење

Риболов на ријеци Рибник је могућ од самог извора па све до ушћа у ријеку Сану. Риболовци из цијеле Европе посјећују ову ријеку  те тако општина Рибник која је дио Динардица пројекта заједно са општинама Мркоњић Град и Шипово има изразито развијену понуду активног одмора, првенствено fly fishinga.

Туристички комплекс „ЛТГ Компану“ Рибник

Туристички комплекс “Виле” Рибник посјетиоцима нуди врхунски риболов на ријекама Рибник и Сана, угодан боравак у луксузним вилама и бунгаловима  као и одличну гастономску понуди.

По својој љепоти, богаству флоре и фауне, ријека Рибник уз Пливу, засигурно спада у сам врх европских топ дестинација мушичарског риболова.

Лов

Поред риболовног туризма, Рибник је познат и по ловном туризму. Ловиште „Рибник“ површине 47.352 хекатар је једно од најуређенијих и најљепших у Републици Српској.

Разноврсни шумски терени са многобројним планинским пашњацима, које пресијецају ријеке Сана и Рибник и чист незагађен ваздух давали су одувијек комплетан угађај љепоте лова и одмора у лову.

Црна краљица-тематска стаза

На мјесту гдје је према легенди Црна Краљица виђена посљедњи пут, води тематска стаза са постављеним интерактивним стубовима на којима можете склапајући коцке прочитати легенду, док је на самом видиковцу Окомољак, постављен је фото рам са мотивом краљице гдје можете направити личну разгледницу.

Своје путешествије стазама Црне Краљице би свакако требали завршити код удружења Жена Врбљани. Те дивне жене сачувале су рецепт за спремање џемова, сокова и ликера од црног трна које је према легенди користила и Црна краљица. Када пробате ове производе, можда и вашим венама потече мудрост и снага Црне Краљице, ко зна…

Овај производ има за циљ оживљавање здравих животних навика из доба средњег вијека преточене у савремени туристички производ  праћен инспиративном легендом о храброј жени ових крајева. Шетња нетакнутом природом, брање самониклог биља, фотосафари, окушавање у стреличарству и уживање у делицијама по рецептурама из средњег вијека чине овај производ јединственим на овим просторима.

Мачкића камен

На подручју Општине Рибник налазе се Мачкића стијене или Мачкића камен са којих се пружа поглед на Клековачу, Грмеч, Осјеченицу, Шишу, Бобију, Ждралицу, Мулеж и Пљешевицу.

Мачкића стијене су препознатљиве по томе што је ту настањен сури орао (Aquila chrysaetos).

Стијена је добила име по селу Мачкићи, а удаљена је три километра од насеља Ситница у општини Рибник.

Мачкића стијене се протежу у правцу сјевер – југ у укупној дужини од 1,5 км. Имају стрме, високе литице које достижу висину и преко 200 метара. Стијене су окренуте ка селу Мачкићи и подсјећају на одбрамбене зидине неког утврђења. За љубитеље адреналина је на стијенама Мачкића камен опремљено 15 спортско-пењачких смјерова.