Добродошли у Чајниче
Због географског положаја, природног и културно-историјског насљеђа, Чајниче, смјештено на 816 метара надморске висине, многи оцјењују као једно од најбајковитијих мјеста на Балкану.
Насеље са необичним именом за које се сматра да води поријеко од персијске ријечи за “хладну воду”, а по другом по обиљу љековитих трава од којих се припремају чајеви. Налази се на тромеђи Републике Српске/БиХ, Р.Србије и Црне Горе на ријеци Јањини, притоци Дрине између планина Цицељ и Ковач.
Чајниче се први пут помиње 1477. Године када је имао значајан положај на трговачком путу између Дубровника и Истанбула , 1582. године помиње се као самостални кадилук. У XVII вијеку чајнички ковачи били су познати по вјештини обраде метала, а у мјесту је постојала и ковачница новца.
Култура
На 15. км од Чајнича 1379. године подигнут је средњовјековни град Самобор (код Међуријечја), а подигао га је Сандаљ Хранић.
У путопису познатог турског путописца Евлије Челебије, који је у Чајничу био 1664. Године наводи да тако чудно мјесто, валовито и брдовито, није нигдје видио. Окружено великим брдима са огромним дрвећем и са страшним понорима, својим положајем дјелује истовремено весело, опасно и страшно, док су са друге стране предјели са воћњацима праве рајске баште.
Двије цркве и покретна имовина су проглашени за национални споменик Босне и Херцеговине. Национални споменик се састоји од Цркве Вазнесења Христовог, Цркве Успења Богородичиног, збирке рукописних књига – 12 књига, збирке штампаних књига – 56 књига, збирке икона – 25 икона.
У цркви у Чајничу чува се икона Чајничке Краснице. Са њене друге стране је насликан св. Јован Претеча.
Ово је највећа светиња Републике Српске. Велики број православних вјерника долази у Чајниче да се поклони овој чудотворној икони.
У цркви се налази и икона Светог Георгија са 12 сцена које илуструју његово житије, рад анонимног сликара друге половине 16. вијека, затим икона Светог Николе рад Андрије Раичевића из 17. вијека и икона Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је дарована 1848. године. Најстарија рукописана књига је Чајничко јеванђеље из 14. вијека, као и јеванђеље из манастира Папраће са записом свештеника Оливера из 1513. године.
Џамија у Међурјечју, или Малдован-пашина џамија, налази се у опшини Чајниче и проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине. Национални споменик чини џамија и харем са нишанима.
Синан-бегова џамија, џамија Синан-бега Бољанића, налази се у Чајничу и проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине.
Синан-бег (касније Синан-паша) Бољанић био је санџак-бег Босанског и Херцеговачког санџака, али и највећи добротвор Чајнича. Подигао је џамију око које се касније формирала махала прозвана по њему.
У Чајничу се налази велики број стећака на локалитетима у Батову, Међурјечју, Судићима, на локалитету Стијене и многим другима који се налазе на листи националних споменика културе.
Природа
У Чајничу се налази први Парк природе у Републици Српској- „Цицељ“. који је проглашен заштићеним подручјем одлуком Владе Републике Српске 2018 године. Ово заштићено подручје простире се на више од 330ха. Посебну ријеткост чини прашумски резерват ”Борица” који је удаљен свега 500м од центра града.
Авантура
За све рекреативце идеално одредиште је „Стаза живота“ која је рађена по угледу на холандске трим стазе, 50-их година прошлог вијека.
Дужина стазе је 3.100 m са 10 препона из атлетских дисциплина. Почиње од хотела „Орјент“, који доминира изнад града, а пречицом се готово за пет минута може попети на почетак стазе, која иде изнад центра града. Стаза пролази кроз недирнут природу између стољетних оморика и јела. Уз стазу се налази и тениски терен.
Гастро
Традиционална јела Чајнича као и у осталима крајевима наше земље несумњиво се вежу са специјалитете као што су сарма, пите, пура, попара, уљевак, уштипци..али оно што би са посебном пажњом издвојили је тзв јело кешке или ћешке. Ради се о куханој пилетини са пшеницом, односно гершлом. Ово јело је слично јелу буњгур, али се овде искључиво прави са куханим пилећим месом.
Такође, уобичајено српско јело за које се каже да је било омиљено и Карађорђу је тзв папула. То кухани бијели грах мариниран са бијелим луком.
Туристичка организација Чајниче
Чајничка Красница
У цркви у Чајничу чува се икона Чајничке Краснице. Са њене друге стране је насликан св. Јован Претеча. Ова икона ужива звање «чудотворна» и предмет је ходочашћа. У цркви је изложена у стакленом оквиру који спречава њено оштећење. Стаклена витрина са иконом је постављена на трон који завршава дрвеним украсом налик круни или балдахину.
Ово је највећа светиња Републике Српске. Велики број православних вјерника долази у Чајниче да се поклони овој чудотворној икони. Поријекло саме иконе је Јерусалим одакле ју је у наше земље донио Св.краљ Милутин, изградивши храм у Светом граду, као доброчинитељ је на дар добио ову светињу. Чајничка Красница је била заштитница лозе Немањића и касније је пренијета у бању у близини Прибоја, доласком Турака запаљен је манастир, а неки сељанин из Рудог је икону спасио од пожара и пренио је преко ријеке Лим у стару цркву у Чајничу. Икона је наредних 37о г. ту почивала док није премјештена у нову цркву гдје се још увије налази. Током свих протекли ратова, икону су чували становници свих вјера у Чајничу. Православни вјерници вјерују да је дужност једном у животу посјетити Чајниче и то о Богородичиним празницима. Често се чује да је Чајниче српско поклоништво или град Богородице. Црквена општина располаже са конаком од 6о лежаја као и музејом у којем се чува и Чајничко јеванђеље, обновљени “Протин конак” изграђен 3о-тих располаже са 83 лежаја.
Парк природе „Цицељ“
карактерише висока биљна разноликост, што показује 513 идентификованих популација: 43 су регионално или глобално ријетке врсте, шест је ендемичних и једна субендемична, 27 их се налази на Уредби о црвеној листи заштићених врста Републике Српске, шест на Међународној црвеној листи, а 13 их је са Додатка II Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре који подразумијева врсте којима не пријети истребљење, али се њихова трговина мора контролисати да би се избјегло експлоатисање које би угрозило њихов опстанак.
Геолошке вриједности у Парку представљају Орловица и седрене формације. Узвишење Орловица је изграђено од вулканских стијена које нису честа појава у БиХ. Седришта представљају еколошки посебна и вриједна, а просторно веома ограничена станишта.
Посебна вриједност је у Орловачким стијенама, а издвајају се и три планинска врела воде: Тројан, Хладна вода и Цицељ. У овом парку природе је и 513 посебних биљних врста, од којих њих двадесет због своје ријеткости се сматра посебним.
Шуме су богате са бројном и квалитетном дивљачи што представља изванредне услове за развој ловног туризма. У ту сврху изграђен је и Ловачки дом на Тројану који располаже са 15 лежаја као и неколико ловачких колиба. У развоју је и све популарнији облик сеоског туризма, у виду сеоских домаћинстава.
Важно је за споменути да у чајничком крају постоји шума букве, јединствене у Европи око које су настале бројне легенде И митови. “Вилина чаробна шума” у близини чајничког села Батотићи ускоро би могла постати заштитни знак овог краја и покренута је иницијатива заштите овог природног феномена стабала букве. По легенди гране ове букве се не смију сјећи па је тако народ овог краја чува, не пали и не сјече.
Специфичност ове букве, осим што јој гране расту према земљи и спирално, и урастају једна у другу.
Њене гране су оборене и дјелује као да је украсна биљка. Ниједну њену грану не можете наћи да је пола метра права, гране урастају једна у другу и из њих тако настаје трећа грана.
