Добродошли у Дервенту
Девента је смјштена у сјеверозападном дијелу Републике Српске између ријеке Уне на западу и Дрине на истоку.
Сви доступни подаци из прошлости и научни радови говоре да је дервентско подручје одувијек било идеално за насељавање, јер су клима и вегетација биле погодне за живот.
Дервента је модеран град који се последњих година убрзано привредно и инфраструктурно развија. У језгру града у кругу од неколико стотина метара који представља центар културног и административног развоја, могу се видети вјековне и историјске тековине града кроз различите стилове градње као и свједочанство о заједничком живљењу припадника различитих вјероисповести.
Општина Дервента позната је по чистим и урађеним трговима и реновираним фасадама. На Тргу православља налази се и новосаграђени Саборни спомен храм Успења Пресвете Богородице. Уз новосаграђени храм налази се и споменик свим палим борцима одбрамбено – отаџбинског рата.
На Тргу ослобођења, налази се зграда Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ и Основна школа „Никола Тесла“ које потичу још из аустроугарског периода. У њиховој непосредној близини налази се неколико вјерских објеката, Али-агина џамија, Долњачка џамија, Горњачка џамија и католичка црква светог Јураја Мученика.
Култура
Основни носиоци културних дешавања на подручју општине Дервента су Јавна установа Центар за културу и Народна библиотека Бранко Радичевић у којој се налази и музејска збирка.
Најзначајнији културно-историјски локалитети су:културно-историјски комплекс Детлак и археолошки локалитет „Амбарине“.
Природа
Приридно богатство општине Дервента чине ријке: Укрина и Сава и планина Мотајица.
Најинтересантнија специфичност је тзв „цвјетање ријеке Укрина“ или феномен воденог цијета.
Инсекти – лептири који три године живе као ларве, пар сати у августу проведу у ројевима изнад ријеке Укрине и тако стварају прелијепу слику вриједну дивљења.
Гастрономија
У Дервенти се спремају сви домаћи традиционални специјалитети по којима су наши крајеви познати, али овдје ћемо посебно издвојити:
Календеровачки сир“ – традиционални масни крављи сир који је карактеристичан за дервентски крај. Назив је добио по селу Календеровци гдје је послије Другог свјетског рата почела његова организована и масовна производња у пољопривредној задрузи, која је откупљиванла млијеко из сеоских домаћинстава.
Настаје тако што се некувано млијеко (јомужа) прокува, па се у њега дода сирће. У прошлости се у млијеко умјесто сирћета додавала сурутка у коју је потопљен суви свињски, телећи или овчији желудац. Након тога се бјеланчевине млијека претварају у грудве (коагулација) и формирају сир, а сурутка се одлива. Сир се потом соли и ставља у калуп од липових дашчица, најчешче величине 13x13x13 цм. Потом се сир циједи, тако што се притисне каменом тежине око три килограма и оставља да се суши три до шест дана у тамној и прозрачној просторији. За један сир потребно је око 10 литара млијека, а сир може да се мало осуши и на диму, те тада постаје димљени сир.
Туристичка организација општине Дервента
Културно-историјски комплекс Детлак
Културно-историјски комплекс Детлак, је проглашен 2010. године за непокретно културно добро од великог значаја. Укупна површина прве зоне заштите комплекса је 8.684 m².
Комплекс се налази у западном дијелу општине Дервента у селу Доњи Детлак, 14 километара од градског насеља Дервента и два километра од магистралног пута Дервента – Прњавор. Смјештен је између ријеке Укрине и рјечице Лупљанице, на узвишеном платоу састављеном од више тераса којима доминира терцијарни кречњак.
Комплекс чине манастирска црква Светог Илије са конаком, љетниковцем, старом школом и гробљем, стара некропола, Пећина – монашка испосница и амбарине.
укупне повшине 8.684 m2. Овај комплекс проглашен је за културно добро од великог значаја, а чине га: mанастирска црква Светог Илије са конаком, љетниковцем, старом школом и гробљем, некрополом и Пећином – монашком испосницом. Најзначајније благо манастира чини Детловачки евхологион.
Археолошки локалитет „Амбарине“
Амбарине или хамбарине су рупе у камену с малим отвором, широком средином и ужим дном. Осим у Детлаку, има их још у дервентским селима Горњој Лупљаници, Осињи и Дажници.
Археолошким истраживањима 2009. године обухваћена су сва удубљења на овом локалитету, а установљено је да је највјероватније ријеч о средњовјековним спремиштима. Недостатак археолошког материјала у амбаринама и између њих, отежава датирање њихове изградње.
Истраживањем године, на основу назива амбарине и аналогија са житним јамама пронађеним на простору Балкана, утврђено је да су то била спремишта за прехрамбене производе, најчешће жито. Амбарине највјероватније потичу из касног средњег вијека, а коришћене су и у турском периоду.
Идејно рјешење уређења амбарина пројектовано је године, а надстрешница је грађена 2014. и 2015. године.
Манастир Покрова Прeсвeтe Богородицe Доња Бишња
Налази сe у сeлу Доња Бишња, а чинe га – манастирска црква Покрова прeсвeтe Богородицe, параклис свeтог Николe, двоспратни конак, стара кућа са музeјском збирком и воћњак, а у изградњи јe и eкономска зграда. Смјeштeн јe у долини рјeчицe Бишњe, на имању породицe Ђeкић, нeдалeко од локалног пута Дeрвeнтe-Калeндeровци, а удаљeн јe 6 киломeтара од градског насeља Дeрвeнтe.
Манастирска црква јe грађeна од 2002. до 2006. годинe када јe и освeштана. Јeднобродног јe облика, византијског типа, са три апсидe, јeдном куполом и звиником на „прeслицу“.
Плeхан – Фрањeвачки самостан
Самостан Плeхан јe римокатолички вјeрски објeкат смјeштeн у сeлу Ковачeвци. Смјeштeн јe на брду Плeхан (315), нeдалeко од сјeцишта пувeта прeма Вeликој, Горњим Божинци и Модрану.
Фeрман за градњу католичкe црквe на Плeхану издао јe турски султан Абдул Мeџид 1850. годинe. Градња црквe трајала јe од 1869. до 1874. годинe, а самостан јe грађeн од 1870. до 1874. годинe.
