Добродошли у Калиновик
Општина Калиновик се налази у југоисточном дијелу Босне и Херцеговине. Граничи се са општинама Фоча на истоку, Трново и Устиколина на сјеверу, Коњиц на западу, Невесиње и Гацко на југу.
У средњевјековном периоду, Калиновик се први пут помиње око 1323. године као жупе Вишева и Загорје, којим је владао Стефан Вукшић Косача, Херцег Стефан.
Највећим дијелом, општина се простире на висоравни Загорје омеђена планинским вијенацима Трескавице (2.088 м), Лелије (2.032 м), Зеленгоре (2.014 м) и Црвња (1.920 м). Високо-планински рељеф је доминантан и захвата преко 80% територије. Долине горњих токова ријека Неретве на југу и Бистрице на сјевероистоку,те рељеф и хидрографија имају пресудан утицај.
Култура
Општина Калиновик имала је бурну историју, почевши од римских насеобина па до упада Илира и Словена, јер је ово подручје имало војно-стратешки и привредни значај. То потврђују бројни римски путеви, средњовјековна утврђења и градови као што су: Обаљ, Улог, Љусићи, Бојићи и Влахоље.
Да је на подручју општине Калиновик постојао и буран средњовјековни живот свједоче и мнгобројни стећци, којих је до данас пронађено и евидентирано 1793. Културна и монументална вриједност ових споменика је изузетна и баш зато су се нашли на листи UNESCO културне баштине. Издвајају се некропола стећака „Ченгића бара“ и „Гвозно“ на којима се налазе стотине и десетине стећака, плоча, сандука, сљеменака и споменика у облику крижа.
Иако још увијек није под УНЕСЦО заштитом, тврђава Градина представља изузетно важно културно-истпријско наслијеђе општине Калиновик. Изграђена је за вријеме Аустроугарске владавине у XIX вијеку. Тврђава је знатно оштећена за вријеме Другог свјетског рата.
Међу становницима кружи прича да је у овој тврђави Адолф Хитлер стекао свој први чин каплара. На тврђави су снимане сцене за филм „Диверзанти“ и кадрови за филм „Битка на Сутјесци“.
Изузетну културну вриједност представљају и бројни вјерски објекти на подручју општине, међу којима се издвајају: Црква Св. Петра и Павла у Калиновику; Црква Св. Василија Острошког на Улогу; Храм Свете Тројице на Осијама; Црква рођења Светог Јована Крститеља; Црква Свете Ане у Улогу; Џамиха Мехмед бега Шестокриловића.
Природа
Општина Калиновик захвата дијелове планинских масива Трескавице, Височице, Прења, Лелије и Зеленгоре са горњим током ријеке Неретве и њеним притокама те висораван Загорје са бројним увалама, вртачама, понорима, долинама и пећинама. Велики куриозитет је планина Трескавица са чувених 365 извора.
Распоред изворских вода, глечерских језера и сталних водотока на општини је готово идеалан. На подручју општине извире ријека Неретва у дужини од 40 км. Осим Неретве општину краси 12 језера уоквирених предивним планинским масивима. На подручју општине налази се преко 150 пећина.
Свакако највећу атракцију представљају планински масиви Зеленгоре и Трескавице.
Зеленгора по многима најљепша планина у БиХ. Са својим глацијалним језерима, које су због посебне љепоте прозване „Горске очи“, представља праву атракцију за све посјетиоце. За Зеленгору важи правило ко је једном посјети увијек јој се враћа. Огромна зелена пространства шума и пашњака, богатство шумским плодовима, љековитим биљкама, чист, незагађен ваздух представља праву ваздушну бању и оазу мира, потребну савременом човјеку. Највећи врх је Брегоч-2014м. Језера која су на овој територији су веома атрактивна за посјетиоце и то у првом реду Орловачко језеро и Кладопољско језеро.
Трескавица је планина великих врхова, пространих пашњака и дивних језера. Са својих 365 извора, великим бројем језара, предивним пашњацима, красом и богатом флором и фауном представља праву атракцију за планинаре, туристе и све љубитеље природе. Највећи врх је Ђокин торањ-2088 м, одакле сунчаним даном поглед сеже до Јадранског мора.
На планини Трескавици, изнад самог Гвозна поља у прелијепој буковој шуми налази се језеро Гвозно. Окружено је врховима Мали Трескаћ (1969м), Малим вратлом (1950м) и Босанским Вратлом (1780м). Језеро се дијели на два дијела, Велико и Мало језеро. Љети је језеро богато воденим биљкама и већим дијелом зарасте и постаје рајско станиште за дивље патке.
Једним дијелом своје површине и Национални парк Сутјеска се простире на територији општине Калиновик. Свакако да се ради о највећем природном благу на овим просторима, који обилује богатом понудом, садржајима и могућностима за развој авантуристичке понуде.
Авантура
Богата природа овог краја једноставно мами у авантуру.
Планинарење, вожња бициклом, спелеологија….су само неке од активности у којима можете уживати.
Калиновик се налази на Бијелој линији „Via Dinarika“ пројекта.
Гастро
Богатство природе и чист ваздух чине да је сваки залогај спремљен вриједним рукама ових домаћина посебан доживљај за непце.
Надалеко познат „калиновачки гулаш“ можете испробати на котлићијади коју органзује ТО Калиновик.
Планинарско-туристички дом Јелашца налази се на стази Via Dinarica са услугом органске хране и смјештајем у дрвеном објекту и санитарним просторијама (купатило и WC). Смјештај се састоји од 3 одвојене просторије, кухиње и санитарног чвора (купатило и тоалет посебно за жене и мушкарце). У понуди је домаћа храна (сир, кајмак, млијеко, сурутка, месо домаћи мед, домаћи хљеб -хељда, пшеница, раж). Власник овога домаћинства је Мила Лаловић који посједује фарму кока носиља.
Туристичка организација Калиновик
Via Dinarica
Бијела стаза је главна стаза „Via Dinarica“ линије која прати природни ток, повезујући највише врхове Динарида.
Бијела стаза повезује највише врхове у свакој од држава кроз које пролази. Иако се на стази пружа мноштво могућности, попут бициклизма и рафтинга, основна сврха ове стазе је планинарење. Бијела линија, односно стаза, у БиХ се пружа од Маглића, преко Зеленгоре, Лелије, Височице, Бјелашнице, Прења, Чврснице, Врана, до Камешнице, што је 334 km обиљежене, непрекинуте и стандардизоване планинарске стазе.
Стазе Via Dinarica кроз Калиновик:
Via Dinarica BH-W-11 преко планина Лелије и Зеленгоре до Националног парка Сутјеска
Via Dinarica BH-W-10 ИзЉуте, око Трескавице, до Калиновика
Via Dinarica Стаза Обаљ-Кањон Неретве-Придворица
Спелеологија
Пећина Кук –природно добро од великог значаја, једна је међу три у Српској по љепоти. Налази се на Сијерачким стијенама, у највишем дијелу кањона ријеке Бистрице. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро II категорије.
Прераст Самар на Бистрици – rијека Бистрица је својим радом направила тунелску пећину дугу 9 км, ткз. Прераст самар. То је риједак геоморфолоски феномен у свијету.То је велико брдо са клисурама кроз које протиче ријека Бистрица у дужини од 100м и послије се опет појављује вани.
Пећина Главичине – улаз у пећину налази се у Добрим водама код мјеста Борија у близини Калиновика. Спелеоморфолошки, Главичина се састоји од неколико великих дворана, богато украшених разноврсним формама пећинског накита , од којих доминирају масивни сталагмити и пећински стубови. Не постоји подаци у литератури да су у пећини спроведена темељна истраживања. Укупна дужина подземних канала је око 300 метра. У непосредној близини пећине налазе се пећине Зобњак и Раковица, које су некада највјероватније биле у морфолошкој вези са овом пећином. Велико богатство пећинског накита је било мамац за посјетиоце, који су педесетих година прошлог вијека знатно оштетили таванични накит у улазној дворани.
.
Гвозно
Мало крашко поље на планини Трескавици, удаљено од мјеста Калиновик око 11 км према сјеверозападу. Поље је на југу и истоку окружено кршевитим брежуљцима, а са запада и сјевера се најприје постепено, а затим нагло уздижу шумовити дијелови планине. У јужном дијелу поља, у подножју брда Градац, на благо уздигнутом терену, смјештена је некропола са стећцима. Од коте 1396 (Градац) удаљена је око 300 м зрачне линије. Каменолом за стећке 33 Некрополе Гвозно био је удаљен неколико десетина метара југозападно од некрополе, у подножју брда Градац. Некропола са стећцима Гвозно заузима површину од 46 x 23 м. Оријентација стећака је у смјеру запад–исток, а мањи број стећака лежи у смјеру сјеверозапад–југоисток. Између гробова са стећцима су видљиви понегдје и гробови који су само оивичени камењем на површини. Састоји се од укупно 87 стећака; 27 плоча, 54 сандука, 4 сљемењака и 2 споменика у облику крижа. Евидентирано је 14 украшених стећака. Међу украсима се истичу сцене лова и плеса, а неколико пута се јавља представа пса. Јединствени је приказ крилатих змајева.
Стећци – Ченгића бара и Гвозно
Некропола стећака Ченгића бара. Некропола се налази на благом узвишењу у средини крашког поља на 1370 м надморске висине. Од Калиновика је удаљена око 11 км у правцу југозапада. Стећци су постављени у правцу запад–исток и сврстани су у низове. Споменици су добро клесани и очувани, а израђени су од кречњака. Мајдан се налази на удаљености од око 100 метара у правцу југоистока од некрополе. На локалитету се налазе 52 стећка, 11 плоча, 35 сандука, међу којима је и знатан број високих сандука са постољем и 6 сљемењака. Украшено је 19 стећака: 1 плоча, 12 сандука и 6 сљемењака. Најзаступљенији мотиви су: тордирана врпца и фризови са повијеним тролистовима, затим слиједе мотиви штита и мача, биљних стилизација, крстова у кружним вијенцима, птица, јелена и сцена лова на јелене те кола и турнира. На једном стећку евидентиран је и натпис који говори да ту лежи Стојан Оподиновић.
