Ловна регија Стара Херцеговина
Простире се на подручију опшрина: Фоча, Вишеград, Рогатица, Чајниче и Рудо. Обухвата 9 ловишта и то: Панос, Медник, Врада, Источно Горажде, Бакић, Цицељ,Сијемић и две посебна ловишта Каменица и Зеленгора. Ловишта у овој регији су брдско планинског типа. Врсте дивљачи заступљена у овој
Сарајевско – романијска ловна регија
Простире се на подручију града Источно Сарајево, те општина Хан Пијесак и Калиновик. Обухвата 9 ловишта, и то: Загорје, Трескавица, Пале, Јахорински забран, Источно Сарајево, Гласинац, Трново, Височник и посебно ловиште Романија. Ловишта у овој регији су планинског типа. Врсте дивљачи у
Ловна регија Бирач
Регија Бирач обухвата општине Власеницу, Братунац, Зворник,Шековиће, Милиће и Сребреницу. У регији се налазе слиједећа ловишта: Чауш, Бирач, Млађевац, Козлук, Комић, Јавор, Бишина, Борогово и посебно ловиште Сушица. Ловишта у овој регији су брдко-равничарског и брдско-планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су:
Семберија – Мајевица ловна регија
Простире се на подручију општина: Бијељина Угљевик и Лопаре. Обухвата 9 ловишта и то: Бијељина 1-5, Мајевица, Угљевик, Дубрава и Трнова. Ловишта у овој регији су равничарског уз присуство брежуљкастог типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа, зец, фазан, дивља патка, пољска
Модричка ловна регија
Модричка регија се простире на подручију општина: Модриче, Шамац и Пелагићево. Обухвата 7 ловишта, и то: Вукосавље, Мајна, Пелагићево, Вучијак, Сијековац, Шамац, Посавље. Ловишта у овој регији су равничарско-брског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: препелица, фазан, дивља патка, гуска, зец, дивља
Добојска ловна регија
Простире се на подручјима општина Добој, Теслић, Петрово и Дервента. Обухвата 4 ловишта и то: Мотајица, Добој, Петрово и Борја. Ловишта у овој регији су бердско - планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа дивљач, зечеви, фазани, дивље свиње, дивље патке,
Мркоњичка ловна регија
Мркоњичка регија се простире на подручију општина: Мркоњић Град, Шипово, Рибник и Дринић. Обухвата 5 ловишта и то: Лисина, Дринић, Рибник,Клековача и Шипово. Ловишта у овој регији су брдско-планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срна, дивља свиња, мрки медвјед, вук,
Унско-санска ловна регија
Простире се на подручију општина Нови Град, Козарска Дубица, Костајница и Приједор. Обухвата 13 ловишта и то: Козарска Дубица, Војскова, Нови, Пастирево, Рудице, Сводна, Љубија, Мраковица, Омарска, Саничани, Баљ, Оштра Лука и посебно ловиште Козару. Ловишта у овој регији су брдско-равничарског типа. Врсте дивљачи
Бањалучка риболовна регија
Кроз срце бањалучке регије протиче ријека Врбас која представља главни ток регије и која заједно са својим притокама Врбања, Крупа, Сутурлија, Швракава, Гомионица и Суботица чине риболовно подручје регије. Риболов се одвија и на дијелу језера Бочац. У горњим токовима ријека
Бањалучка ловна регија
Простире се на подручју града Бањалука и општина Челинац, Котор Вароши Кнежево. Обухвата 9 ловишта и то: Бања Лука, Мањача, Бобија, Котор Варош, Масловаре, Шипраге, Кнежево, Челинац и посебно ловишзе Рупска ријека . Ловишта у овој регији су бердко - планинског типа. Врсте
Мотаичко-љевчанска ловна регија
Простире се на подручију општина: Лакташи, Србац, Градишка и Прњавор. Обухвата 10 ловишта, и то: Грбавица –Јабланица, Карајзовци-Романовици, Ламинци-Просара, Лакташи, Прњавор, Љубић, Рибњак, Србац, Бардача, Мотајица. Ловишта у овој регији су брдско-равничарског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа дивљач, зец, фазан,
Балкана
Туристичко-рекреативни центар Балкана, смјештен je у њедрима планине Лисине. Удаљен 4 km од Мркоњић Града, односно 58 km од Бање Луке, налази се уз магистрални пут Јајце-Мркоњић Град-Бихаћ. Два овална вјештачка језера на надморској висини од 750 m, са окружењем, идеална
Језеро Пелагићево
Један од највећих бисера Пелагићева је Језеро смјештено у сјеверном дијелу општине. Међу мјештанима и риболовцима влада популарни назив – „Дипломатско језеро“, које је добило још за вријеме бивше државе, јер су његови најчешћи посјетиоци били људи из политичког врха. Ова
Зворничко језеро
Зворничко језеро је вјештачка акумулација настала изградњом хидроелектране ''Зворник'' , на најужем дијелу ријеке Дрине, на изласку из чувеног дринског кањона. Језеро је дугачко 25 км и протеже се узводно од Зворника до ушћа рјечице Велике ријеке. Захвата површину од