Градска џамија Приједор
Градска џамија налази се у дијелу града Приједора који се назива Стари град. За вријеме владавине султана Махмуда I (1730-1754), на острву је, 1747. године, саграђена тврђава и унутар ње џамија. Мјесто Градске (Султан Ахмедове) џамије са харемом и нишанима
Чаршијска џамија Приједор
За Чаршијску џамију у Приједору тачна година изградње остаје непозната, датира прије 1840. године, са предподставком да је прва џамија на том мјесту изграђена у периоду владавине султана Махмута И (1730-1754). О томе нам информације пружају натписи изнад улазних врата
Католичка Црква Светог Јосипа
Жупа је основана у априлу 1891. године одвајањем од Волара. На данашњем подручју жупе 1334. године постојале су барем три жупе и цркве Загребачке бискупије: у Козарцу, Драготињи и Пухарској. Жупна црква саграђена је 1896. године. Торањ је тешко оштећен
Православна црква Свете Тројице
У великом пожару које се догодио 1882. изгорио је већи дио града, као и црква брвнара која се налазила на мјесту данашње цркве Свете Тројице. Након тога приступило се обнови свих важнијих објеката, па тако је на мјесту старе дрвене
Зворничка риболовна регија
Зворничка риболовна регија обухвата подручје Града Зворник и општина Власеница, Братунац, Шековићи, Милићи и Сребреница, а карактерише је обиље салмонидних и ципринидних врста риба. На риболовним подручјима у зворничкој регији риболов се одвија помоћу мушица, варалица, дубинским риболовом и риболовом
Украјинска црква – Парохија
Основана је 1910 године. Вјерници су Украјинци, гркокатолици, досељеници из Западне Украјине - Халичине (Галиције), који су доселили крајем 19. и почетком 20. вијека из области: Броде, Тернопиљ, Дрохобеч, Збараж, Турка
Црква Блажене Дјевице Марије на Козари
У народу позната као “Мехмедова црква” - Великим пожаром у Приједору, јуна 1882. године, нестало је готово 190 стамбених објеката града. Приједорска општине је одлучила да се на подручју изнад Козарца направи велика пилана. Посао је повјерен извјесном Аустријанцу Карлу
Бијељинска риболовна регија
Бијељинска риболовна регија обухвата територије Града Бијељина и општине Угљевик, а истиче се богатством искључиво ципринидним врстама риба. На риболовним подручјима ове регије најзаступљенија техника је риболов на пловак, те вараличарење и дубински риболов. На подручју Града Бијељина риболов се одвија
Жупа Шурковац
Римокатоличка жупа Пресветога срца Исусова се спомиње још у средњем вијеку као једна од најстаријих римокатоличких жупа у сјеверозападној Босни са сједиштем у Водичеву. Освајањем ових подручја Турци су опустошили крајеве, а католички живаљ се раселио. Бјежећи пред Турцима, мијењало
Посавско-бродска риболовна регија
Посавско – бродска риболовна регија карактеристична је по богатству ципринидним врстама риба. Ова риболовна регија обухвата територије општина Брод, Вукосавље, Модрича, Шамац и Пелагићево. На риболовним подручјима посавско – бродске регије најзаступљенија риболовна техника је риболов на пловак, а затим
Добојска риболовна регија
У Добојској риболовној регији заступљене су искључиво ципринидне врсте риба. Добојска риболовна регија обухвата територије Града Добој и општина Дервента, Теслић и Петрово. На риболовним подручјима ове регије најзаступљенији је риболов на пловак, а користе се још технике вараличарење и
Цркве брвнаре Приједор
Цркве брвнаре, карактеристичне за Поткозарску регију. У околини Приједора цркве брвнаре се налазе у селима Марићка, Омарска, Буснови, Јелићка и Ракелићи, а црква у Јелићкој је проглашена националним спомеником. У БиХ је од 83 дрвене српске цркве сачувано свега тридесетак.
Риболовна регија Источно Сарајево
У регији Источно Сарајево заступљене су искључиво салмонидне врсте риба. Регија обухвата територију општина Пале, Соколац, Калиновик, Хан Пијесак те подручје Града Источно Сарајево. У овој регији риболов се одвија техникама мушичарење и вараличарење. На подручју Града Источно Сарајево и општине
Посебно ловиште Романија
Посебним ловиштем Романија газдује ШГ Романија. Површина: је 12.772 ha Тип: планинско. Врсте дивљачи које су заступљене у ловишту: срна, медвјед, зец, вук, дивља свиња, куна златица, куна бјелица, јазавац, љештарка, јаребица, јастреб, голуб, сова. Контакт: ШГ Романија, Соколац Тел: +387 (0)57 862 936
Посебно ловиште Каменица
ШГ„Панос“ Вишеград је станиште дивокозе која је овдје аутохтона врста. Укупна површина ловишта је 3.842 ha. Ловиште је богато питком водом која се током цијеле године јавља у виду живих извора, мањих водотока-потока, и поточића. Највиши врх на ловишту је Велики
Приједорска риболовна регија
Приједорска риболовна регија обухвата подручје Града Приједор и општина Нови Град и Оштра Лука, а одликују се богатством ципринидним али и салмонидним врстама риба. Средњи и доњи ток бисерне ријеке Сане и централни дио тока смарагдне ријеке Уне са својим притокама
Посебно ловиште Зеленгора
Посебним ловиштем “Зеленгора” управља Национални парк “Сутјеска” и простире се на једном од најатрактивнијих дијелова Босне и Херцеговине. Укупна површина ловишта је 53.240 hа. Надморска висина на којој се простире ловиште креће се од 464 m до 2.386 m на планини
Посебно ловиште Сушица
Једно од најатрактивнијих ловишта како у Сребреници тако и у БиХ је засигурно посебно ловиште „Сушица“. Овим ловиштем газдује ШГ „Дрина“ Сребреница. Захвата површину од 9.000 ha на брдскопланинским предјелима југоисточног дијела општине. Надморска висина ловишта је од 291 m –
Посебно ловиште Рупска ријека
Посебно ловиште којим газдује ШГ Челинац. Укупна површина: 3.612 ha Тип ловишта: брдско Насморска висина: 350 m до 840 m Врсте дивљачи: срнећа дивљач, зец, дивља свиња. Ловно технички и узгојни објекти: отворене чеке, хранилишта, појилишта. Контакт: ШГ Челинац Тел: +387 (0)51 551 011
Посебно ловиште Козара
Национални парк Козара газдује посебним ловиштем „Козара“. Површина ловишта је 16.728 hа (од чега је ловна површина 15.781ха, а неловна 947ха) и брдског је типа. Ловиште је подијељено у три ревира. У два ревира врши се, првенствено, узгој и заштита високе
Градишка риболовна регија
Градишка риболовна регија обухвата територије општина Градишка, Лакташи, Србац, Козарска Дубица и Костајница, а одликује се богатством ципринидним врстама риба. Главни водотоци ове регије су ријека Сава, те доњи токови ријека Уна и Врбас, које са својим мањим притокама чине