Ловна регија Херцеговина
Простире се на подручију општина: Требиње, Невесиње, Гацко, Билећa и Берковићи. Обухвата 7 ловишта и то: Берковићи, Видуша, Гацко,Љубиње, Невесиње, Вележ и Леотар. Ловишта у овој регији су брдко-равничарског и брдско планинског типа. Врсте дивљачи заступљена у овој регији су: зец, дивља свиња,
Ловна регија Стара Херцеговина
Простире се на подручију опшрина: Фоча, Вишеград, Рогатица, Чајниче и Рудо. Обухвата 9 ловишта и то: Панос, Медник, Врада, Источно Горажде, Бакић, Цицељ,Сијемић и две посебна ловишта Каменица и Зеленгора. Ловишта у овој регији су брдско планинског типа. Врсте дивљачи заступљена у овој
Сарајевско – романијска ловна регија
Простире се на подручију града Источно Сарајево, те општина Хан Пијесак и Калиновик. Обухвата 9 ловишта, и то: Загорје, Трескавица, Пале, Јахорински забран, Источно Сарајево, Гласинац, Трново, Височник и посебно ловиште Романија. Ловишта у овој регији су планинског типа. Врсте дивљачи у
Ловна регија Бирач
Регија Бирач обухвата општине Власеницу, Братунац, Зворник,Шековиће, Милиће и Сребреницу. У регији се налазе слиједећа ловишта: Чауш, Бирач, Млађевац, Козлук, Комић, Јавор, Бишина, Борогово и посебно ловиште Сушица. Ловишта у овој регији су брдко-равничарског и брдско-планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су:
Семберија – Мајевица ловна регија
Простире се на подручију општина: Бијељина Угљевик и Лопаре. Обухвата 9 ловишта и то: Бијељина 1-5, Мајевица, Угљевик, Дубрава и Трнова. Ловишта у овој регији су равничарског уз присуство брежуљкастог типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа, зец, фазан, дивља патка, пољска
Модричка ловна регија
Модричка регија се простире на подручију општина: Модриче, Шамац и Пелагићево. Обухвата 7 ловишта, и то: Вукосавље, Мајна, Пелагићево, Вучијак, Сијековац, Шамац, Посавље. Ловишта у овој регији су равничарско-брског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: препелица, фазан, дивља патка, гуска, зец, дивља
Добојска ловна регија
Простире се на подручјима општина Добој, Теслић, Петрово и Дервента. Обухвата 4 ловишта и то: Мотајица, Добој, Петрово и Борја. Ловишта у овој регији су бердско - планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа дивљач, зечеви, фазани, дивље свиње, дивље патке,
Мркоњичка ловна регија
Мркоњичка регија се простире на подручију општина: Мркоњић Град, Шипово, Рибник и Дринић. Обухвата 5 ловишта и то: Лисина, Дринић, Рибник,Клековача и Шипово. Ловишта у овој регији су брдско-планинског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срна, дивља свиња, мрки медвјед, вук,
Унско-санска ловна регија
Простире се на подручију општина Нови Град, Козарска Дубица, Костајница и Приједор. Обухвата 13 ловишта и то: Козарска Дубица, Војскова, Нови, Пастирево, Рудице, Сводна, Љубија, Мраковица, Омарска, Саничани, Баљ, Оштра Лука и посебно ловиште Козару. Ловишта у овој регији су брдско-равничарског типа. Врсте дивљачи
Бањалучка риболовна регија
Кроз срце бањалучке регије протиче ријека Врбас која представља главни ток регије и која заједно са својим притокама Врбања, Крупа, Сутурлија, Швракава, Гомионица и Суботица чине риболовно подручје регије. Риболов се одвија и на дијелу језера Бочац. У горњим токовима ријека
Бањалучка ловна регија
Простире се на подручју града Бањалука и општина Челинац, Котор Вароши Кнежево. Обухвата 9 ловишта и то: Бања Лука, Мањача, Бобија, Котор Варош, Масловаре, Шипраге, Кнежево, Челинац и посебно ловишзе Рупска ријека . Ловишта у овој регији су бердко - планинског типа. Врсте
Олићко и Ђол језеро
Олићко језеро смјештено је у подножју планинског платоа Козила, 7 km јужно од Шипова. То природно језеро површине 1000 m2 и дубине 30 m, настало је у тектонском удубљењу. Водостај језера је стабилан, а вода бистра и чиста. У селу Љољићи, поред
Сокоград
Најпознатији и најпосјећенији споменик на овом подручју. Средњовјековни град, који данас чине само остаци тврђаве, историјски је значајан, јер на њему су се одиграла значајна дешавања. Интерасантан је за посматрање, због мјеста на којем се налази, на самом узвишењу, а
Планина Виторог
На крајњем југозападу општине Шипово, на граници према Федерацији БиХ, налази се планински масив Виторога, надморске висине 1906 m, удаљен од центра града 30 km. Врх Виторога је раскрсница између општина Шипово, Гламоч и Купрес. На врху се налази подземни
Пећина Мишарица
На петом километро од Челинца, односно на седмом од Бањалуке, на лијевој обали Челинског потока, на регионалном путу Бањалука - Челинац, у мјесту Зелени Вир, смјештен је вриједан археолошки локалитет - пећина Мишарица. Само име пећина је добила по својим станодавцима,
Црква Пресвете Богородице у Бранешцима
Налази се на самој граници са Прњаворском општином у близини Шаринаца и Мравице. Према траговима писаних докумената Српске православне цркве, саграђена је од дрвета 1903. године и освештао ју је митрополит Бањалучко-Бихаћки Евгеније 1904. године. Данас ова црква није од дрвета,
Мотаичко-љевчанска ловна регија
Простире се на подручију општина: Лакташи, Србац, Градишка и Прњавор. Обухвата 10 ловишта, и то: Грбавица –Јабланица, Карајзовци-Романовици, Ламинци-Просара, Лакташи, Прњавор, Љубић, Рибњак, Србац, Бардача, Мотајица. Ловишта у овој регији су брдско-равничарског типа. Врсте дивљачи у овој регији су: срнећа дивљач, зец, фазан,
Излетиште Млинска ријека
Извиђачко-спортско-рекреативни центар "Млинска Ријека" је највећи рекреациони центар у регији и као Међународни скаутски Центар (проглашен 1998. године) је уцртан на свим Европским скаутским мапама. Налази се на 15-ом километру регионалног пута Челинац-Прњавор, а удаљен је од Бање Луке 28
Винарија Јунгић – Врхунска вина с наших брежуљака
На само 15-ак километара од Бањалуке (на марковачким обронцима - општина Челинац), доживите незаборавно искуство у љепоти винограда Винарије Јунгић. Винске сорте као што су Cabernet sauvignon, Merlot, Frankovka, Chardonnay, Pinot Blanc i Rhine Riesling су пронашле мјесто на овим
Планина Јавор
Кад пролазите магистралним путем кроз територију општине Власеница, имате прилику да уживате у недирнутој природи планине Јавор, живописним видицима одакле се пружа поглед километрима далеко, што уз ефекат ваздушне бање и велике количине озона у ваздуху, по којима је овај
Црква Светих апостола Петра и Павла
Власеничка црква Светих апостола Петра и Павла довршена 1889. године, изграђена је од посебног планинског камена с романијског простора, црвенкстог мермера ванредне љепоте. Озидана таквим каменом, црква и данас, након сто и више година и многих бурних догађаја и збивања,