Подруми манастира Тврдош
Монаси манастира Тврдош, предвођени игуманом Савом, започели су ново поглавље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу над виновом лозом у Требињском и Поповом пољу. Сада је већ извјесно да ће се остварити ријечи из старе епске
Винарије херцеговачког краја
Прве записе о херцеговачким винима налазимо у средњем вијеку, а први контигент извезен је преко Трста у Европу 1883. године. О квалитету херцеговачких вина свједоче многе медаље, које су им додјељиване на међународним изложбама вина. Прве златне медаље додијељене су
Католичка катедрала рођења Блажене Дјевице Марије и Црква Св. Климента (Климентица) Мостаћи
Католичка катедрала рођења Блажене Дјевице Марије Године 1984. прослављена је хиљадугодишњица постојања требињско-мрканске бискупије чији први спомен наилазимо у були Бенедикта VIII (1012.-1024.) издатој 27.09.1022. Током свог дугог постојања бискупија је пролазила кроз разне тешкоће чији су узрочници били политички и
Мостови Требиња
Арсланагића мост Један од најљепших примјера османлијске архитектуре, Арсланагића мост се издваја од осталих, љепотом линија, маштовитошћу и сликовитошћу облика. Изграђен је 1574. године као задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића, а служио је као трговачка веза између Новог ( Херцег Нови
Црква Св. Василија Тврдошког и Острошког
Село Мркоњићи налази се на источној страни Поповог поља на средокраћи пута Требиње – Љубиње. У овом селу се 28. децембра 1610. године, родио свети отац Василије Острошки, под крштеним именом Стојан, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића. На
Мотајица
Велику пажњу посјетилаца, нарочито ловаца, излетника, планинара, гљивара и љубитеља природе, привлачи и планина Мотајица, на чијем се врху Градина (652 mnv) налази једно од најомиљенијих излетишта српчана. То је једна од последњих оаза у којој се задржала мочварна орнитофауна,
Шишки камен
Шиша је једна од најљепших планина у западном дијелу Републике Српске. Красе је велике и густе шуме црногорице и бјелогорице, као и бројни пропланци са бујном травом. Шишки камен представља други по величини врх планине и висина му је око
Црква Светог Георгија – Сопотница
Храм Светог великомученика Георгија смјештен је испод брда Градина, око три километра удаљеног од Горажда, низводно са лијеве стране Дрине. Подигао га је Херцег од Светог Саве - велики војвода босански и кнез дрински Стефан Вукчић Косача 1446. год. и
Лисина
Планина Лисина је омањи планински масив; највиша тачка Бандира налази се на 1467 мнв, а због своје геолошке грађе веома је богата водом, разноврсним биљним и животињским свијетом. Због свог значаја, Лисина је уврштена у Просторни план Републике Српске као приоритетно
Зеленковац
Зеленковац је планинско излетиште удаљено око 70 километара југозападно од Бањалуке. Тако се зове и бистри планински поток на коме је прије неколико вијекова изграђено петнаестак воденица. Једну од њих је у љето 1985. населио ликовни умјетник Борислав Јанковић, са
Балкана
Туристичко-рекреативни центар Балкана, смјештен je у њедрима планине Лисине. Удаљен 4 km од Мркоњић Града, односно 58 km од Бање Луке, налази се уз магистрални пут Јајце-Мркоњић Град-Бихаћ. Два овална вјештачка језера на надморској висини од 750 m, са окружењем, идеална
Манастир Моштаница
По димензијама монументално, а по архитектонском украсу раскошно здање моштаничке цркве спада у ред најсмјелијих и најљепших сакралних грађевина у српском средњовјековном градитељству. По својој најмање петстогодишњој прошлости и по изузетно смјелој, складној и богатој архитектури цркве манастир Моштаница припада
Бања Мљечаница
Лјековита вода бање Мљечаница је стара преко 5000 година, а прва истраживања минералних вода овог локалитета урадили су бечки хемичари Е. Лудњиг и С. Кратзер од 1886. до 1889. године. Бања Мљечаница (Институт за физикалну медицину и рехабилитацију) се налази
Национални парк Козара
Планина Козара окићена ријекама Уном, Саном, Савом и Врбасом с правом носи назив „зелена љепотица“ Крајине. У срцу планине смјештен је национални парк, који је уврштен на листу националних паркова 1967. године и члан је федерације Националних паркова-EUROPARC. НП Козара обухвата
Спомен подручје Доња Градина
Спомен подручје Доња Градина споменик је жртвама нацистичког злочина почињеног у периоду нацистичког терора од 1941.-1945. године над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим народима који су се противили нацистичком режиму тадашње НДХ. Логор Јасеновац је други по броју ликвидираних логораша у
Културно-историјскo наслијеђе Кнежева
На подручју Општине присутни су трагови споменика из доба Богумила – стећци – усправне камене плоче украшене сликама и рељефима (село Баштина, Мраморије у Кобиљој и на Барицама у селу Борак), споменик из Другог свјетског рата у кањону ријеке Угар,
Археолошко налазиште „Манастириште“, Горњи Кијевци
Манастириште је смјештено у Горњим Кијевцима, 20 км од Градишке усред равничарског комплекса њива званог Карановац. Овдје се налазе остаци грађевинске архиктертуте од римског периода до средњег вијека, у долини ријеке Лубине на њеној десној обали. Ријека опасује локалитет са
Клековача
Клековача је кречњачка планина у западном дијелу БиХ са највишим врхом Велика Клековача (1962 м). Она је највиша планина овог дијела БиХ. Окружују је Срнетица (1375 м) , Грмеч (1604 м) , Осјеченица (1791 м) и Луњевача (1706 м). Налази се
Андрићград
Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс смјештен на полуострву између ријека Дрине и Рзава, на неких 300 метара од вишеградске ћуприје. Андрићград је настао као идеја проф. Емира Кустурице,прослављеног режисера, о каменом средњовјековном граду инспирисаног дјелима и ликовима нобеловца
Борја
Планина Борја је смјештена на југоистоку, западног дијела Републике Српске. Природни и климатски услови планине Борје пружају могућности за активан одмор, рекреацију, припрему спортских екипа и програмирани годишњи одмор. Снијег на Борји је доброг квалитета и дуго се задржава, а
Бања Врућица
Бања Врућица се налази надомак града Теслића у долини ријеке Усоре, са познатим извориштима термоминералних вода која су кориштена још у вријеме старих Римљана. Љековитост минералне воде бање Врућице користили су поред Римљана и Турци, који су њен значај подигли