Добродошли у Кнежево
На шумовитој висоравни на сјеверозападним обронцима планине Влашић налази се општина Кнежево. О богатој историји овога краја свједочи и већи број дрвених цркава (најпознатије Св. Николе и Св. Илије) уврштених на листу културне баштине. Најатрактивнији сегмент туристичке понуде су шумска пространства, планински токови и чист ваздух.
Због веома позитивног утицаја и омјера кисеоника, ово подручје се сматра ваздушном бањом. Додатну драж представљају планинске ријеке идеалне за риболовце.
Угар, Иломска и Дубока атрактивне су и за купање и риболов, а љубитељи ловног туризма своју омиљену активност могу испољити у ловишту намијењеном за излов високе и ниске дивљачи.
Култура
На подручју Општине присутни су трагови споменика из доба Богумила – стећци – усправне камене плоче украшене сликама и рељефима (село Баштина, Мраморије у Кобиљој и на Барицама у селу Борак), споменик из Другог свјетског рата у кањону ријеке Угар, а посебно национално благо чине четири српске православне цркве (Имљани, Јаворани, Живинице и Кнежево).
Међу њима посебан значај имају старе цркве, брвнаре, у селима Имљани (Св. Илије у којој се чува вриједна реликвија позната као «ђедовски штап», за коју локално становништво вјерује да је то штап Св. Јована крститеља) и Јаворани (Св. Николе) које су грађене у османлијско вријеме.
Црква у Јаворанима је под заштитом као значајан историјски споменик. Код ушћа Иломске у Угар видљиви су, на једном бријегу, остаци средњовјековне утврде Оштрца. У кањону Угра присутни су остаци караванског пута, а непосредно изнад њеног ушћа на рјеци Иломској налази се водопад Велики бук испод којег се и у вријеме највећег водостаја може несметано проћи на супротну обалу.
Природа
На надморској висини од 861 м, окружено четинарским шумама, шумовитим пропланцима, пашњацима и висоравнима, сутјескама и кањонима, као подручје нетакнуте природе, Кнежево је познато као ваздушна бања. Околне шуме обилују великим бројем дивљачи: вук, вепар, медвјед, лисица, а ријеке Угар и Иломска пуне су поточне пастрмке, липљана и младице.
Авантура
На Угру се сваке године одржава КУП у флај-фишингу, међу риболовцима популарном мушичарењу. За оне које осим риболова и рибљих специјалитета воле и авантуру, Угар је прави изазов. Ова ријека са бројним брзацима, однедавно је постала привлачна за љубитеље рафтинга и кањонинга. Иломска, десна притока Угра, у свом кањону скрива бројне вирове и водопаде, од којих се по љепоти издваја Бадањ, из кога се вод обрушава са висине од око 40 м, формирајући језерце пречника 20 м.По љепоти за Угром и Иломском не заостаје ни рјечица Цврцка, у чијем кањону такође има дивљачи, а посебну атракцију представља лов на мрког медвједа. Са својим многобројним водопадима, каскадама, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна за пјешачење, јер цијелом дужином кањон прати пјешачка стаза, са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама. Ту су добро познате пећине: Отловица и Ледница. Унутрашњост ових пећина чине стијене са тзв.пећинским накитом: сталактити и сталагнити, који се формирају стотинама година под утицајем воде.
Гастро
Влашићки сир, по којем је планина Влашић надалеко позната, спада међу најбоље бијеле сиреве у саламури/сурутки. Сир се изворно производи од непастеризованог, свјежег овчијег млијека, одмах послије муже. Ради се углавном на планини у сирарским колибама (катунима) и обично се на планини чува 2-3 мјесеца да зрије. Међутим, влашићки сир се прави и од крављег млијека за оне којима је арома овчијег млијека прејака.
Кањон ријеке Угар
Ријека Угар је са правом носила назив Брзица до 1878 год. Угар је десна притока Врбаса и извире на планини Влашић на око 1550м н/в. Након кратког кањона при извору и проласка кроз поугарје ријека Угар улази у дубоки и дуги кањон испод Кнежева ( на мјестима дубок 500м ) из којег излази тек при ушћу у Врбас. Спуштајући се низ кањон ријеке Угра пролазите поред два фантастична водопада ( Угрића и Лукинице ), а на половини кањона улазите у узани дио ( Тисно) промјера 1м. Са обје обале Угра имају своје легенде које се подударају у једном да је у селу изнад тих стијена живјела нека жена. Била је лијепа, али богохулна. Није поштовала свеце. Једном на завјетни дан села она је радила неке послове у кући. Када су је упозорили, она је уз смијех изговорила погрдне ријечи о завјетном свецу. Одједном је настала страшна олуја која је несрећну жену одгурала до врха кањона, одакле се она стрмоглавила у понор. Зауставила се у подножју Соколине гдје се окаменила. Сада самује у дивљини окружена тишином.
Ријека Иломска
Ова бајковита, природна атракција скрива два изузетна водопада, на путу Травник-Кнежево. Велики водопад има висину око 40 метара, док постоји и мањи који једнако буди знатижељу посјетилаца. Налазе се на висини од 750 и 780 метара. Њима се придружује и неколико слапова у горњем и средњем току ријеке. Два тунела повезана мостићем пресијецају кањон ријеке Иломске и кроз њих пролазите на путу до Великог и Малог водопада.
Ријека Цврцка
Цврцка је највећа лијева притока Врбање. Извире на сјевероисточним падинама Чемернице, на вододијелници са Јакотином и потоцима који се улијевају у Угар. Са својим многобројним водопадима, каскадама, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна за пјешачење, јер цијелом дужином кањон прати пјешачка стаза, са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама.
Након утока једине притоке – Буковице, улази у дубок, стрм и са западне стране неприступачан кањон, чија дубина мјестимично износи и до 400 м у односу на околни плато. У кањонском току је низ каскадних вирова, а при његовом крају (испод села Храстик) су атрактивна Вилен(ј)ска врела. То је снажан извор на десној литици са које вода пада у распршеним млазевима. Шездесетих година прошлог вијека, на Цврцкој је било око 30 воденица.
Виленска Врела
Мјесто гдје виле другују са горштацима и расплићују своје бујне косе – Водопад Виленска врела.
Природа се поиграла са свим оним што има и створила слику која вам се у први мах чини нестварном. Низ стијење вода се слијева, скакуће и пршће разбацујући капљице које завршавају у Цврцки .
