Добродошли у Љубиње
Љубиње је административна јединица са дугим историјским трајањем, која се први пут у писаним изворима спомиње у XIV вијеку, налази се између Требиња и Мостара, позната је по великом броју некропола са стећцима, која указују на средњовијековни живот на овом подручју.
Култура
На листи националних споменика се налазе Црква рођења Богородице у којој се налази Јеванђеље из 1793. године, увезано у метални повез. Током археолошких истраживања на овом локалитету су пронађени остаци, односно зидови ранијих цркава, античке гробнице као и покретно археолошко насљеђе, чија је валоризација у току. На простору општине се налази и велики број стећака, као и црква Кнеза Лазара.
Повољна географска клима и добар географски положај су били гарант зашто је Љубиње одувијек било познато као пољоприврени крај, на којем се обрађује сваки метар земље.Препознато по производњи дувана који се овдје узгајао вијековима и који је био важан извор прихода, све до данас. Херцеговачку шкију, кроз историју, хвалили су султани, кадије, каплари и официри, војводе и надвојводе, обичан свијет, путописци и писци.
Такође, Љубиње је познато и по производима од љековитог и ароматичног биља, посебно лаванде и смиља.
Антисептици, чајеви, козметички производи, уља за инхалацију су само дио асортимана који се производи у овој малој али вриједним људима богатој општини.
Природа
Од природних ријеткости издвајамо „зелени дуб“ у Банчићима за кога легенда везује благослов Светог Саве. Легенда каже да се Свети Сава, кад је као принц Растко својевремено путовао овим дијелом земаља свога оца великог жупана Стефана Немање, једног љета одмарао у хладовини храста, кога је у знак захвалности благословио да – вазда буде зелен. Зелени дуб је вишестољетни храст на коме лишће не жути него своје зеленило задржава чак до краја марта.
Гастро
Интересантно је да једина фабрика за прераду бијелог лука на Балкану послује управо у Љубињу. Сматра се да има око 400 врста, а да је бијели лук из Љубиња међу првих десет по квалитету и љековитим својствима.
Стећци
Од средњег вијека све до данас, у Љубињу су очувани камени надгробни споменици, тзв. стећци. Њихов укупан број прелази 600 примјерака, од чега један дио има оригиналне рељефне мотиве декоративног и симболичног карактера, а пар примјерака имају и натписе у старобосанској ћирилици. Препознате су некрополе у Влаховићима гдје се налази и црква Кнеза Лазара, некропола у самом центру Љубиња код цркве рођења Богородице, као и двије некрополе у Убоску.
