Мост Мехмед Паше Соколовића
Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих османских војсковођа, рођен у селу Соколовићи поред Рудог 1505. или 1506, као дијете православних родитеља.
У то вријеме постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”. Српска дјеца су на силу отимана и одвођена у Турску гдје су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама гдје су постајали Јањичари, елитни војници турског царства. Тако је из околине Вишеграда као дијете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима. На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема. Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дијело тадашњег градитељства.
Стећци
Стећци чине јединствени духовни, умјетнички и културни феномен. Представљају средњовјековну умјетност, откривају начин размишљања и сензибилитет цијеле епохе, а својом величином и украсним елементима свједоче о снази, положају и утицају оних над чијим посмртним остацима су подизани.
Прашума Јањ
Строги природни резерват „Прашума Јањ“ стављен је под заштиту у сврху очувања нетакнутих, очуваних и јединствених шумских екосистема, као подручје неизмијењених природних одлика, са репрезентативним екосистемима, намијењених искључиво очувању изворне природе и еколошке равнотеже, научним истраживањима (којима се не нарушавају основна обиљежја и вриједности), праћењу појава и процеса у природи, као и образовању које не угрожава слободно одвијање природних процеса