Добродошли у Нови Град
На крајњем сјеверозападном дијелу Републике Српске, у граничном дијелу са Р.Хрватском, на ријекама Уни и Сани, смјештен је Нови Град, један од најстаријих и најсликовитијих крајишких градова. Опјеван у многим пјесмама инспирисаним љепотама ријеке Уне, Нови Град, одувијек је био проткан природним љепотама. Од прадавних времена природа је богато даривала овај крај сваком љепотом: жубором бистрих вода, миром зелених гајева, плодношћу цвијетних поља, питомошћу валовитих бријегова Подгрмеча и Поткозарја.
Новоградска села представљају спој оаза зеленила, мира и еколошки чисте и здраве средине и старих сеоских имања, старинских кућа брвнара и шеперуша, млинова воденичара, старинских ткалачких станова, изворне народне ношње и обичаја, старих музичких инструмената и гастрономије, те тако представљају прави рај за љубитеље природе и села..
Велики је број разлога због којих ћете бити посебно шармирани посјетом Новом Граду, малом граду великог срца. Пружиће вам могућност да уживате у његовим причама и осјетите локални дух мјештана, који ће вас увијек дочекати раширених руку.
Култура
Нови Град се први пут у документима помиње 1217. године, мада се историчари приклањају мишљењу да је град основан 1280. године. Да је његово шире подручје било насељено још у античко доба, свједоче о томе археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и у долини рјечице Јапре.
Нови Град је препознатљив по својим културно-историјским знаменитостима:
Стара градска вијећница – саграђена 1888. године у псеудомаварском стилу. Зграда је карактеристичан примјерак своје епохе – односно периода аустро-угарске окупације овог подручја. Без обзира на њене релативно мале габарите, због своје декоративности и упечатљивости, она се убраја у ред најскладнијих објеката на цијелом простору БиХ. Комисија за очување националних споменика је 2006. године у Сарајеву, донијела Одлуку којом се Историјска грађевина – Вијећница у Новом Граду проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине.
Народна библиотека Нови Град је најстарија културна институција у граду. Наиме, у библиотеци се чувају старе и вриједне књиге са печатом Српске читаонице из 1899. године. Зграда у којој је смјештена библиотека одликује се декоративном архитектуром из периода аустроугарске владавине, и као таква изузетан је туристички потенцијал града. Поред свакодневног рада са читаоцима, блиотека организује књижевне вечери, промоције књига, изложбе посвећене знаменитим личностима, те активно учествује на промовисању свих културних дешавање у општини Нови Град.
Градски Кеј –Једна од највећих атракција Новог Града је позната три километра дуга и каменом озидана обалоутврда или гласовити новски “Кеј”, с алејом сјеновитих кестена и мирисних липа. Његова је изградња имала више фаза: главне радове започела градска управа у аустријском раздобљу од 1903. до 1906. године, а наставила краљевска власт од 1934. до 1937. године. Преостали неозидани међупростор с нешто повишеном обалом је након великих поплава 1954. и 1955. године дозидала тадашња власт, а узводни видоријски дио озидан је послије изградње хотела 1985. године. Након ових радова “Кеј” је као чувено шеталиште напокон добио своју цјеловитост, с неизбјежним прекидом код моста на Уни и Старе градске вијећнице.
Споменик “Мајка партизанка” – Монументални споменик Мајци партизанки, рад Маријана Коцковића, подигнут је 1964. године и представља композицију коју чине бронзана статуа мајке партизанке, 10 м дуг камени рељеф са приказом тока НОБ-е и гранитни кубус са уклесаним стиховима из поеме Скендера Куленовић „Стојанка мајка Кнежпољка“.
За културу града велики значај има још један национални споменик БиХ, Легат Стојана Ћелића. Може се виђети у Градској галерији, а чини га 41 ђело: 4 уља на платну, 6 цртежа и 31 графика.
Природа
Ријека Уна је добила име од старих Римљана, који су, по први пут угледавши њену живописну љепоту и чувши жубор њених слапова, узвикнули “УНА” што би преводу значило “једна”, “једина” или “јединствена”. Укупна дужина ријеке Уне је 207 км, а дужином од 35 км протиче кроз новоградску општину.
Ријека Уна препознатљива је по живописној љепоти, смарагднозеленој боји воде, великом броју седри и жубору њених слапова коју употпуњује нетакнута природа. Можете резервисати неки од смјештајних капацитета и уживати уз ријечну љепотицу, која је са своја 220Ц љети веома угодна за освјежење у Новом Граду.
Једна од авантура у којој бисте требали учествовати је интернационална манифестација „Уна регата-Лађом низ Уну“ која полази од ентитетске линије и завршава се у Хрватској Костајници. Сваке године број учесника манифестације се повећава са туристима који долазе из Мађарске, Њемачке, Шведске, Словеније, Холандије и других земаља Европе.
Унском лађом, која је препознатљива на овој ријеци, могуће је спуштање мирнијим током кроз новоградску општину. Током лађарења обавезна су заустављања и фотографисања на бројним слаповима, седрама, унским адама као и организовање ручка у природи окруженој Уном. Посебно ће вам се свиђети плаже уз Уну, које ће вас на сваком кораку мамити својим чаробним бојама и разбити вам у глави научено у ђетињству да су све ријеке плаве, јер са Уном то није случај. Она је зелена, плава, тиркизна… За оне мало храбријег духа овакав обилазак се може урадити кајаком и кануом.
Авантура
Маратон „Стазама Бранка Ћопића “
Маратон „Стазама Бранка Ћопића“ организује Атлетски клуб „Слобода“ у сарадњи са општинама Нови Град и Крупа на Уни. Ова спортско-рекреативна трка представља једини маратон који се одржава на просторима БиХ, те окупља око 200 спортиста из Републике Српске, БиХ, Хрватске, Србије, Македоније и других земаља. Маратон се одржава крајем маја са дужинама од 42 (маратон) и 21 км (полумаратон).
Интернационална манифестација “Уна регата – лађом низ Уну”
Интернационална „Уна Регата“ се одвије у двије етапе: 1. Од Блатне до Новог Града и 2. Од Новог Града до Хрватске Костајнице. Манифестација се одржава крајем јула а окупља око 400 учесника из Републике Српске, БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и других земаља. Учесници се спуштају ријеком Уном гуменим чамцима, кајацима, кануима као и унском лађом која представља својеврсни бренд новоградске општине.
Гастро
Поред природних и културно-историјских знаменитости, посјетиоцима Новог Града ће се сигурно веома допасти традиционална крајишка кухиња. Неодољиво укусна и изузетно пикантна крајишка јела прави су ужитак за сва чула.
Становници Новог Града уживају у припреми и конзумирању хране, често правећи традиционалне специјалитете по старим породичним рецептима, који се преносе са генерације на генерацију.
Понудом кухиња новоградских ресторана доминирају традиционална домаћа јела, попут цицваре, домаћих уштипака, домаћег сира и кајмака, домаћег хљеба, ћевапа, разних чорби, те познате мариниране унске рибе, чији су аутентични укуси и својеврсни рецепти посљедица различитих страних утицаја присутних на овим просторима током више вијекова.
У производњи домаћих производа посебно се истиче пољопривредна задруга „Агројапра“, која производи јестива хладно цијеђена уља од сунцокрета и бундеве, интегрална пшенична, кукурузова, бундевина, хељдина и ражева брашна, те сушено воће и чипс од јабуке.
Туристичка организација Нови Град
Стара градска вијећница
Саграђена 1888. године у псеудомаварском стилу. Зграда је карактеристичан примјерак своје епохе – односно периода аустро-угарске окупације овог подручја. Без обзира на њене релативно мале габарите, због своје декоративности и упечатљивости, она се убраја у ред најскладнијих објеката на цијелом простору БиХ. Комисија за очување националних споменика је 2006. године у Сарајеву, донијела Одлуку којом се Историјска грађевина – Вијећница у Новом Граду проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине. Данас се у згради Старе градске вијећнице налази Музеј и Туристичка организација општине Нови Град.
Ријека Уна
Ријека Уна је добила име од старих Римљана, који су, по први пут угледавши њену живописну љепоту и чувши жубор њених слапова, узвикнули “УНА” што би преводу значило “једна”, “једина” или “јединствена”. Укупна дужина ријеке Уне је 207 км, а дужином од 35 км протиче кроз новоградску општину. Цијелим дијелом тока кроз ову општину, Уна тече као гранична ријека између Босне и Херцеговине – Републике Српске и Републике Хрватске. Највећа притока Уне на овом простору је ријека Сана, а затим и рјечица Војскова, која је друга по величини рјечица на новоградској општини. Доживљај који одузима дах препознатљив је по живописној љепоти, смарагднозеленој боји воде, великом броју седри и жубору њених слапова коју употпуњује нетакнута природа.
Ријека Сана
Сана извире из три јака крашка врела, на крашкој висоравни код села Доња Пецка – Јасенови Потоци, у близини Шипова. Након, отприлике, 1,5 км ова три врела се спајају у један ток. У доњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. У току од Кључа до Санског Моста се може окарактерисати као прелазна ријека и у том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.Све до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300м прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница. На самом улазу у Нови Град налази се и ушће Сане у Уну, а уз Уну и Неретву сматра се једном од најљепших и најчистијих ријека у БиХ.
Љешљани
Природна вода из СРЦ “Љешљани” спада у натријумхлоридне хидрокарбонатне хипотермалне високоалкалне воде, а садашњи извор има температуру од 31-35.°C. Досад је доказано да лјековитост Бање Љешлјани досеже још од Римског периода, а доказ о њеној првој примјени датира још из 1878. године када су Аустроугари први пут тестирали ову воду у Бечу. Писаних докумената о лјековитости воде нема, али у народу постоји више легенди. Једна легенда каже: “Имао једном један селјак коња којег је напала нека страшна кожна болест. Како је овај селјак као и већина становништва био сиромах није био у могућности да му пронађе било какав лијек, па га је на своју велику тугу пустио на милост и немилост шумама Поткозарја. Лутајући тако кроз шуму, коњ је наишао на извор воде Љешлјани и након неког времена вратио се свом господару жив и здрав”.
