Приједор Tag

 На старом манастиришту из 15. вијека подигнут је манастир који је данас једно од духовних средишта сјеверо-западног дијела Републике Српске.    

Градска џамија налази се у дијелу града Приједора који се назива Стари град. За вријеме владавине султана Махмуда I (1730-1754), на острву је, 1747. године, саграђена тврђава и унутар ње џамија. Мјесто Градске (Султан Ахмедове) џамије са харемом и нишанима

За Чаршијску џамију у Приједору тачна година изградње остаје непозната, датира прије 1840. године, са предподставком да је прва џамија на том мјесту изграђена у периоду владавине султана Махмута И (1730-1754). О томе нам информације пружају натписи изнад улазних врата

Жупа је основана у априлу 1891. године одвајањем од Волара. На данашњем подручју жупе 1334. године постојале су барем три жупе и цркве Загребачке бискупије: у Козарцу, Драготињи и Пухарској. Жупна црква саграђена је 1896. године. Торањ је тешко оштећен

У великом пожару које се догодио 1882. изгорио је већи дио града, као и црква брвнара која се налазила на мјесту данашње цркве Свете Тројице. Након тога приступило се обнови свих важнијих објеката, па тако је на мјесту старе дрвене

Основана је 1910 године. Вјерници су Украјинци, гркокатолици, досељеници из Западне Украјине - Халичине (Галиције), који су доселили крајем 19. и почетком 20. вијека из области: Броде, Тернопиљ, Дрохобеч, Збараж, Турка

У народу позната као “Мехмедова црква” - Великим пожаром у Приједору, јуна 1882. године, нестало је готово 190 стамбених објеката града. Приједорска општине је одлучила да се на подручју изнад Козарца направи велика пилана. Посао је повјерен извјесном Аустријанцу Карлу

Римокатоличка жупа Пресветога срца Исусова се спомиње још у средњем вијеку као једна од најстаријих римокатоличких жупа у сјеверозападној Босни са сједиштем у Водичеву. Освајањем ових подручја Турци су опустошили крајеве, а католички живаљ се раселио. Бјежећи пред Турцима, мијењало

Цркве брвнаре, карактеристичне за Поткозарску регију. У околини Приједора цркве брвнаре се налазе у селима Марићка, Омарска, Буснови, Јелићка и Ракелићи, а црква у Јелићкој је проглашена националним спомеником. У БиХ је од 83 дрвене српске цркве сачувано свега тридесетак.